AMERIČKA VOJSKA SPREMNA ZA RAT! Pentagon objavio spisak ciljeva

Napetost između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele ponovo raste nakon što su američki vojni analitičari predstavili detaljne mape potencijalnih meta za moguće vazdušne i pomorske napade u okviru nove operacije Južno koplje.

Rastu tenzije posle mapiranja ciljeva

Prema pisanju Vašington Posta, ciljevi uključuju vojne baze, laboratorije za preradu kokaina i tajne piste koje su, prema tvrdnjama američkih obaveštajnih izvora, povezane sa mrežom poznatom kao Kartel Sunca i samim režimom predsednika Nikolasa Madura.

Prema navodima bivših američkih i venecuelanskih vojnih oficira koji su učestvovali u izradi procena, Pentagon je razmatrao niz opcija koje obuhvataju udare na ključnu vojnu infrastrukturu, ali i na objekte koje SAD optužuju da služe za finansiranje narko-operacija vladajuće elite u Karakasu.

Mapiranje je sprovedeno u saradnji sa obaveštajnim agencijama i Južnom komandom (SOUTCOM), čija zona odgovornosti obuhvata Karibe i sever Južne Amerike.

Situacija je dodatno eskalirala 11. novembra, kada je u vode Kariba uplovio najmoćniji američki nosač aviona, USS Gerald R. Ford, koji nosi više od 75 borbenih aviona i ima posadu od oko 5.000 ljudi. Pridružio se grupi razarača i podmornica koje su već delovale u tom području. Komandant južne flote, admiral Alvin Halsey, tom prilikom izjavio je da su američke snage "spremne da odgovore na svaku transnacionalnu pretnju koja destabilizuje region" i da će delovati "nepokolebljivo i precizno".

Prisustvo tako velikog nosača u blizini teritorijalnih voda Venecuele tumači se kao jasan signal da se Vašington sprema za vojni pritisak, ukoliko Madurov režim ne pristane na, kako se zvanično navodi, "saradnju u borbi protiv narkoterorizma".

Nedugo nakon dolaska nosača, Pentagon je i formalno objavio početak operacije Južno koplje. Ministar odbrane Pit Hegset saopštio je da je cilj operacije "uništenje narkoterorističkih struktura" koje deluju u zapadnoj hemisferi i ugrožavaju bezbednost SAD.

- Ova misija štiti našu domovinu, eliminiše pretnje koje dolaze iz regiona i prekida dotok droge koja ubija naše građane - napisao je Hegset na društvenim mrežama, dodajući da će operacija biti sprovedena u saradnji sa partnerima iz Centralne i Južne Amerike.

Pokretanje operativnih grupa i prisustvo američkih snaga

U okviru operacije formirana je Zajednička operativna grupa, pod direktnom komandom SOUTCOM-a, koja koordinira napade na sumnjive čamce i baze na Karibima i u Tihom okeanu. Od početka septembra američka mornarica uništila je više od dvadeset plovila optuženih za krijumčarenje narkotika, dok je samo u poslednjem sukobu 11. novembra poginulo najmanje četiri osobe. Ukupan broj stradalih od početka kampanje procenjuje se na više od 80.

Hegsetova izjava usledila je nakon bezbednosnog brifinga u Beloj kući, na kojem su predsedniku Donaldu Trampu predstavljene opcije za širu vojnu akciju protiv Venecuele, uključujući i precizne udare na kopnene ciljeve. Iako je Tramp, prema izvorima CBS News, razmatrao i mogućnost ograničenih kopnenih operacija, za sada je fokus na vazdušnim i pomorskim misijama.

Na istom sastanku gde su učestvovali ministar odbrane Pit Hegset, načelnik Združenog generalštaba general Den Kejn i drugi visoki vojni zvaničnici. Predstavljene su procene obaveštajnih službi i scenariji delovanja, dok su mape potencijalnih meta u Venecueli, od vojnih baza do laboratorija za proizvodnju kokaina, označene kao "opcije spremne za upotrebu".

Prema informacijama iz Bele kuće, Tramp još nije doneo konačnu odluku, ali se procenjuje da bi eventualna akcija mogla početi u narednim nedeljama ako ne dođe do promene u ponašanju Karakasa. Zanimljivo je da je u trenutku sastanka direktorica Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard bila van zemlje, dok je državni sekretar Marko Rubio učestvovao na samitu G7 u Kanadi.

Venecuelanske vlasti su 14. novembra saopštile da su dva američka ratna broda, razarač USS Stockdale i krstarica USS Gettysburg, ušla u ekskluzivnu ekonomsku zonu zemlje na udaljenosti manjoj od 50 kilometara od obale. Oba broda su opremljena raketama Tomahawk, sposobnim da pogađaju kopnene ciljeve na daljinama od preko 1.600 kilometara.

Vest je izazvala zabrinutost u Karakasu, gde je vlada održala hitan sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost. Istovremeno, prema podacima sa platformi za praćenje letova, predsednički avion Nikolasa Madura napustio je Venecuelu i uputio se ka Kubi, gde je ranije već održavao konsultacije sa kubanskim liderima. Zvanična potvrda nije objavljena, ali se veruje da je odlazak bio preventivna mera u slučaju američkog napada.

Ministar odbrane Venecuele Vladimir Padrino Lopez nazvao je američke aktivnosti "imperijalističkom provokacijom" i najavio pokretanje opšte "civilno-vojne mobilizacije". Tokom 48-časovnih vežbi održanih u Karakasu i Marakaibu, venecuelanska vojska simulirala je odbranu ključnih objekata, uključujući energetske infrastrukture i baze protivvazdušne odbrane.

Analitičari smatraju da raspoređivanje američkih snaga u blizini Venecuele predstavlja klasičan primer diplomatije topovima u savremenom obliku, demonstraciju sile s ciljem političkog pritiska i destabilizacije režima u Karakasu.

Zvanični Vašington tvrdi da je cilj operacije Južno koplje suzbijanje narko-kartela koji, kako se navodi, koriste teritoriju Venecuele kao tranzitni centar za krijumčarenje kokaina u SAD. Međutim, deo analitičara smatra da je iza te retorike skrivena šira agenda, priprema terena za promenu režima.

Brendan Bak iz Instituta Kato ocenjuje da je "teško poverovati da se flotila nosača aviona, razarača i podmornica šalje samo zbog borbe protiv krijumčara". Po njegovim rečima, cilj je demonstracija moći i poruka da Vašington više ne toleriše Madurom vođeni sistem.

Ulazak američkih ratnih brodova u neposrednu blizinu venecuelanske obale, objava operacije Južno koplje i predstavljanje mape mogućih ciljeva, sve to ukazuje na novu fazu pritiska na Karakas. Dok Vašington tvrdi da brani bezbednost zapadne hemisfere, Venecuela i njeni saveznici upozoravaju da je u pitanju nova etapa hibridnog rata čiji je cilj, promena vlasti pod plaštom borbe protiv narkotika.