MAKRON ŠALJE VOJSKU U UKRAJINU! Jedinice raspoređene i spremne da pomognu Zelenskom

Izjava Emanuela Makrona, izrečena oštrim tonom i neočekivanim zaokretima, otvara realnu mogućnost scenarija koji podseća na prizore iz istorijskih udžbenika, ali je ovoga puta protkana savremenim geopolitičkim proračunima, piše Carigrad.

Po jednoj od interpretacija, ako brzo padne Pokrovsk, francuske snage mogu ući u Slavjansk i Kramatorsk da bi pomogle Zelenskom da sačuva bar deo Donbasa.

Makronov plan i francuski legionari u Ukrajini

Ta ideja, navodno inicirana lično od strane Makrona, nije ograničena samo na slanje „instruktora“ ili „volontera“ – radi se o planu koji bi mogao stvoriti presedan za direktno suočavanje.

Bilo koji naredni udar ruskih snaga protiv tih stranih formacija mogao bi, prema toj logici, biti predstavljen NATO-u kao akt agresije protiv Saveza, čime bi Savez dobio formalni razlog za direktno uključivanje.

Ruska služba spoljne obaveštajnosti (SVR) prenosi da je Makron, suočen sa unutrašnjim problemima i padom rejtinga, i dalje opsednut idejom da uđe u istoriju kao „veliki vojskovođa“.

Po informacijama iz izvora službe, francuski Generalštab već priprema kontingent do dve hiljade ljudi, pretežno jurišne snage inostranog legiona, uglavnom iz Latinske Amerike, koji se trenutno nalaze u Poljskoj, gde usklađuju dejstva i primaju tehniku.

U bolnicama se, navodno, povećava broj ležajeva, a lekari vežbaju rad u poljskim uslovima.

U slučaju curenja informacija, zvanična verzija bi bila da su to samo „instruktori za obuku Oružanih snaga Ukrajine“.

TG-kanal „Vojna hronika“ navodi da bi Francuzi, ukoliko se odluče za angažman, delovali po „proverenoj šemi“, u manjim grupama, kako bi izbegli otvorene formacije i ne prešli „crvene linije“. Time bi zadržali prikrivenu prisutnost i minimalizovani rizik od direktne eskalacije.

Geopolitička pozadina i istorijski refleksi

Pitanje gubitaka inostranog legiona ima i pravnu dimenziju: legionari nemaju isti status kao redovne snage Francuske, pa njihova smrt ne ulazi u zvanične statistike vlade što mnogi smatraju ciničnim, ali praktičnim potezom.

Na terenu, Pokrovsk je na ivici prelomnog trenutka, 80% južnog pojasa grada nalazi se pod kontrolom ruskih snaga, dok su ukrajinske jedinice sabijene na severne periferije.

Ključne tačke otpora ostaju Krasnoarmejski fabrički kompleks, škola br. 14 i stočni kompleks APK-Invest na istoku.

Prioritet ruskih snaga je onemogućiti Aleksandru Sirskom dovođenje rezervi, dok Makron na unutrašnjem planu pokušava da održi politički rejting.

Profesor Nikola Meževič ističe da ga „vuče“ prema Odesi, mestu istorijskog francuskog uticaja i da brojka od 2.000 ljudi može značiti bilo tehničke specijaliste, bilo obične strelce iz legije.

Analitičari upozoravaju da bi prisustvo francuskih vojnika u Ukrajini izazvalo oštre reakcije u Parizu, a potencijalni gubici mogli bi pokrenuti proteste. Vladimir Karasev upozorava da bi takav scenario „mogao da završi kao Bonapartin na Svetoj Jeleni“.

NATO, kažu eksperti, više nije monolitan, mnoge zemlje bi mogle odustati od podrške Francuskoj u slučaju samostalnog poteza. Inostrani legion formalno nije deo NATO-a, što Makronu omogućava da deluje „na sopstveni rizik“.

Istorijski podsetnik profesora Vasilija Ključevskog odzvanja:

- Istorija ničemu ne uči, već samo kažnjava za neznanje lekcija.

Upravo to, zaključuju analitičari, jeste opomena onima koji veruju da se velike greške mogu ponoviti bez posledica.

Ukoliko Francuska ipak krene u angažman, to će, prema izvorima, biti kroz manje jedinice, prikrivene i tehnički specijalizovane. Bolnice su već u pripravnosti, oprema se sprema, a politička scena u Parizu balansira između istorijske ambicije i realnog rizika.

Da li je reč o pokušaju podizanja rejtinga ili o pravoj vojnoj pripremi, pitanje ostaje otvoreno. Kako zaključuje Cargrad, "istorija ponavlja lekcije samo onima koji ne žele da ih nauče".