"CAR JE GO!" Amerikanci otkrili kako stvari stoje u odnosu Putina i Trampa (VIDEO)

Uprkos svom hvalisanju o Ukrajini, Tramp nema stvarnu želju za ratom, i Putin razume ovu realnost, piše The National Interest.

Prošla je skoro godina dana od dana kada je tadašnji kandidat Donald Tramp rekao oduševljenoj publici širom zemlje da će dobiti rezoluciju o okončanju rata u Ukrajini „prvog dana“. U drugim trenucima tokom kontroverznog predsedničkog izbornog ciklusa 2024. godine, Tramp bi se mrzovoljno izjasnio da se rat u Ukrajini nikada ne bi dogodio da je bio predsednik u februaru 2022. godine, kada su Rusi napali Ukrajinu.

Trampove kontradiktorne poruke o Ukrajini

I za samo godinu dana, od polaganja zakletve, Tramp je prešao put od omalovažavanja vojne pozicije Ukrajine u tekućem ratu sa Rusijom – poznato tvrdeći ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom da „nema karte“ da nastavi rat – do tvrdnje da Ukrajina može da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju. U stvari, Tramp je dao niz bizarnih izjava koje predstavljaju naizgled značajan preokret u njegovoj dugogodišnjoj posvećenosti miru sa Rusijom zbog rata u Ukrajini.

U nizu diplomatskih udaraca, Tramp je objavio da ovlašćuje američke obaveštajne službe da podatke o ciljanju mogu da se koriste za pomoć Ukrajini u napadima na osetljive ruske energetske lokacije u Rusiji. Nakon toga, posle incidenata s ruskim upadima u vazdušni prostor NATO-a, Tramp je naredio da evropske članice NATO-a obore sledeći ruski ratni avion koji naruši njihov prostor.

Zaokružujući Trampovu očiglednu promenu mišljenja, 47. predsednik je nagovestio da bi mogao da pošalje američke krstareće rakete Tomahavk u Ukrajinu kako bi se to oružje koristilo za napade na ciljeve u Rusiji.

Putin razume Trampovu pravu nameru

Sumnjivo je da je Tramp zaista zainteresovan za proširenje već ekspanzivnog rata u Ukrajini. Stručnjaci, čak i oni koji podržavaju veći nivo pomoći Kijevu, priznali su da su šanse za slanje Tomahavka male. Postoje brojni razlozi za to – uprkos oštrim izjavama, Tramp želi mir, a ne sukob sa Moskvom.

Postoje i dokazi da su njegove pretnje zapravo izraz frustracije zbog sporih mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije. Shvativši da je Zelenski nefleksibilan, a Putin nezainteresovan za ustupke dok pobede dolaze, Tramp pokušava da stvori pregovaračku prednost.

Čovek koji sebe smatra glavnim dogovaračem zna koliko je važno izgledati moćno – čak i kada to nije slučaj. Tramp ne želi da šalje više opreme i novca u „crnu rupu“ zvanu Ukrajina, ali smatra da pretnja može da natera Putina na pomirljiviji ton. No, Kremlj ne naseda na prazne pretnje.

Putin, strateg po obrazovanju i iskustvu, razume situaciju bolje od zapadnih rivala. Što se Tramp više hvali bez stvarne akcije, to Rusija manje strahuje. Najnerealnija pretnja – slanje Tomahavka – za Moskvu je tek retorička igra.

Ukrajina nema sisteme za lansiranje ovog oružja. Tomahavci se lansiraju sa američkih brodova, podmornica i bombardera koje Ukrajina ne poseduje. Prilagođavanje za kopnenu upotrebu bilo bi komplikovano i skupo, a Moskva bi to smatrala ozbiljnom eskalacijom.

Takav scenario, upozoravaju analitičari, mogao bi da dovede do direktnog sukoba NATO-a i Rusije, što mnogi u Briselu i Kijevu potajno priželjkuju kako bi naterali Vašington na punu vojnu intervenciju.

Osim toga, SAD imaju ograničene zalihe Tomahavka, namenjene krizama na Bliskom istoku i u Venecueli. Slanje Ukrajini bi oslabilo američku spremnost, a proizvodnja se odvija sporo. Moskva je upozorila da bi prisustvo tih raketa u Ukrajini predstavljalo „crvenu liniju“ i povod za reakciju.

Tramp, međutim, pokazuje obrazac poznat iz prošlosti – smela retorika bez realne akcije. Demokratski protivnici ga podsmešljivo nazivaju TACO (Trump Always Chickens Out), jer u ključnim momentima uvek izbegne sukob. Iako je nadimak nepravedan, iskustvo iz trgovinskog rata s Kinom i pretnji Severnoj Koreji pokazuje da Tramp nema stvarnu želju za ratom. Putin to zna i koristi.

Za Trampa bi bilo mudrije da smanji podršku Ukrajini i fokusira se na jačanje američke odbrane – projekat „Zlatna kupola“ i obezbeđivanje zapadne hemisfere, što je u skladu s njegovom doktrinom „Amerika pre svega“.