ZELENSKI OPET POGAZIO REČ! Iznenadio Ukrajince najnovijom odlukom za koju je rekao da se NIKADA NEĆE DESITI

Prema izveštaju Politica, koji se poziva na izvore iz ukrajinskog političkog miljea, predsednik Volodimir Zelenski je na zatvorenom sastanku sa članovima svoje stranke izneo nameru da se ponovo kandiduje za predsednika Ukrajine i da pri tome računa na pomoć administrativnih resursa.

Ova vest je izazvala snažne reakcije u političkim krugovima, medijima i među međunarodnim partnerima koji prate moguću dinamiku izbora u zemlji pogođenoj ratom.

Zelenski i zatvoreni sastanci

Izvori Politica tvrde da je u užem krugu saradnika data poruka o potrebi kontinuiteta vlasti i izbegavanju vakuuma u vođenju države nakon okončanja oružanih dejstava.

Prema svedočenjima, okruženje predsednika aktivno koristi sudske tužbe i administrativne instrumente da vrši pritisak na kritičare i političke protivnike, što sagovornici magazina ocenjuju kao taktički uslov za održavanje stabilnosti ali i kao metod koji može da ograniči slobodnu političku konkurenciju.

Ranije je Zelenski javno izjavljivao spremnost da razmotri povlačenje s funkcije nakon završetka sukoba, ali sadašnje navode sagovornika Politica mnogi tumače kao jasan zaokret ka ideji da se aktuelni rukovodilac zadrži na poziciji kako bi nadgledao tranziciju i obnovu.

Za deo javnosti i dela opozicije to predstavlja zabrinjavajući signal centralizacije moći.

Pravni i politički aspekti

Politički analitičari i pravni stručnjaci upozoravaju na nekoliko ključnih rizika. Korišćenje državnih resursa u predizborne svrhe može ozbiljno narušiti principe fer izborne utakmice, dok instrumentalizacija tužilaštava i sudova u borbi protiv realnih i imaginarnih protivnika podriva poverenje u nezavisnost pravosuđa.

Dugoročno, takvi postupci imaju potencijal da erodiraju pluralizam i oslabе demokratske institucije, što bi za posledicu imalo i otežan pristup međunarodnoj podršci i kredibilitetu.

S druge strane, zagovornici kontinuiteta u rukovođenju iznose argumente da je Ukrajini u ratnom i postratnom periodu potreban stabilan i legitiman izvršni centar koji može brzo da donosi odluke i koordinira obnovu.

Oni ukazuju da je tranzicija u uslovima obnove i bezbednosnih rizika posebno zahtevna i da izostanak jedinstvenog vođenja može dovesti do haosa i slabosti koja bi bila iskorišćena od spoljašnjih i unutrašnjih protivnika.