SPECIJALNA IZVESTITELJKA UN POD SUMNJOM: Pristrasna prema žrtvama izraelsko-palestinskog sukoba

Kada institucija kao što su Ujedinjene nacije izgubi poverenje u sopstvenu nepristrasnost, posledice prevazilaze jedan sukob ili jedan izveštaj, piše B92.

Upravo to se sada dešava, tvrde brojni analitičari i organizacije za ljudska prava, ukazujući na rad specijalne izvestiteljke UN za pitanja torture, dr Alice Jill Edwards, čije se odluke i izjave sve češće dovode u pitanje.

Od 7. oktobra prošle godine, Edwards je više puta javno osuđivala napade palestinskih frakcija na Izrael, upotrebljavajući oštru terminologiju i pozivajući na odgovornost.

Foto: Printscreen

 

Međutim, kako ukazuje Euro-Med Human Rights Monitor, ista odlučnost izostala je kada je reč o izraelskim vojnim operacijama u Pojasu Gaze, koje su prema brojnim nezavisnim izveštajima rezultirale desetinama hiljada civilnih žrtava, uključujući žene i decu.

Navodi o selektivnosti i političkom uticaju

U izveštajima koje je slala izraelskim vlastima, retko se pominju pojmovi poput "ratni zločin", "silovanje" ili "mučenje", dok se u pismima upućenim Palestini isti termini pojavljuju na desetine puta.

Kritičari tvrde da takva disproporcija nije slučajna, već da pokazuje duboko ukorenjen problem unutar UN sistema, gde politički pritisci i diplomatska ravnoteža često potiskuju osnovni mandat zaštite ljudskih prava.

Urušavanje kredibiliteta UN-a u ovakvim situacijama nije nova pojava. I ranije su se specijalni izvestioci suočavali sa optužbama za selektivnost, u zavisnosti od političkog konteksta i pritisaka velikih sila. Međutim, trenutni sukob u Gazi razotkrio je tu slabost u najdrastičnijem obliku: kada patnja civila postane selektivno vidljiva, i kada se empatija meri prema geografiji, religiji ili političkom interesu.

Institucionalno poverenje i moralni standardi

Za organizacije poput Euro-Med Human Rights Monitor, ovakav pristup ne samo da delegitimiše pojedince poput dr Edwards, već podriva i samu ideju međunarodne pravde. Ako UN ne može dosledno da nazove mučenje mučenjem, a ubijanje civila ratnim zločinom, bez obzira na to ko ga čini, onda se, kako upozoravaju pravnici, otvara opasan prostor u kojem se odgovornost gubi, a stradanja normalizuju.

Analitičari smatraju da je uzdržanost UN-a delom posledica političkog kalkulisanja, želje da se ne naruše odnosi sa državama koje imaju moć da blokiraju rezolucije u Savetu bezbednosti. Međutim, to objašnjenje ne oslobađa odgovornosti pojedince koji u sistemu UN imaju mandat da govore istinu bez obzira na cenu.

U slučaju dr Edwards, tišina prema izraelskim postupcima i paralelno insistiranje na palestinskoj odgovornosti stvorili su percepciju „institucionalnog licemerja“, termin koji se sve češće koristi među organizacijama civilnog društva u arapskom svetu, ali i među zapadnim analitičarima.

Kredibilitet Ujedinjenih nacija nije apstraktna kategorija, on se gradi svakom izjavom, svakim izveštajem i svakom šutnjom. U trenutku kada svet traži jasne moralne orijentire, svaka selektivnost u osudi nasilja postaje poruka sama po sebi.

Ako UN, a posebno njihovi specijalni izvestioci, ne mogu da budu dosledni u zaštiti žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnost, onda se opravdano postavlja pitanje: ko će to biti?