NEKADAŠNJI HRVATSKI AMBASADOR U MOSKVI: Na Aljasci će razgovarati samo o tome koja od ove dve opcije ukrajinske kapitulacije će biti (VIDEO)

Božo Kovačević, nekadašnji ambasador Hrvatske u Rusiji i spoljnopolitički analitičar, govorio je za RTL o predstojećem sastanku Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci za tri dana.

Putin ćuti. Njegova vojska, s druge strane, napreduje. Da li je to deo taktike i kakve?

To je sasvim sigurno deo ruske pregovaračke taktike, jer oni pretpostavljaju da će neko trajnije rešenje zavisiti od stanja na terenu, pri čemu je i iz ovih izjava koje dolaze iz Bele kuće vidljivo da su očekivanja od tog razgovora već smanjena. Predsednik Tramp je izjavio da će se sigurno razgovarati, ali da nije sigurno da će nešto biti dogovoreno.

Iako se takvi sastanci obično ne održavaju ako unapred nije bar nešto dogovoreno, već sama činjenica da se sastaju predsednici Tramp i Putin svojevrsna je pobeda predsednika Putina, što vidimo i po reakcijama Ukrajine i EU.

To je njegova pobeda, otkrivaju li Trampove reči zapravo na čijoj je strani, ako tako možemo reći?

Tramp je na svojoj strani. On želi da postigne brzo rešenje i da sebi pripiše zasluge za postizanje mira. Zato insistira na primirju. S druge strane, ruski pristup je potpuno drugačiji — to je dugoročni strateški pristup. Iz ruske perspektive, Rusija je bila primorana da napadne Ukrajinu jer je Ukrajina postala instrument američke politike koja je decenijama ignorisala ruske bezbednosne interese.

Evropa je u potpunosti sledila Ameriku, ignorišući rusko insistiranje da i Rusija bude uključena u razgovore o bezbednosnoj arhitekturi Evrope.

Sada, kada Amerika i Rusija pregovaraju, vrlo je verovatno i o evropskoj bezbednosti, Evropska unija se digla na noge — kako je to moguće bez njih, isto onako kako je prethodnih 30 godina bilo moguće bez Rusije. Nažalost, to je američka poruka, a to bi trebalo da bude pouka za Evropu da mora definisati autonomnu bezbednosnu i odbrambenu politiku i da u skladu sa tom autonomnom politikom postupa i prema Americi, i prema Rusiji, i prema Kini.

Tramp je pretio raznim ultimatumima i oštrim rečima, a sada je ipak nekako ublažio ton i odlučio da održi ovaj sastanak. Zašto?

Pa, video je da ti ultimatumi ne donose rezultate.

Jedan-nula za Putina?

Rekao bih da je to trenutni rezultat. Ali ne treba imati iluzija. Ni Rusija nije u jednostavnoj situaciji. Rusija je na pragu recesije. Uprkos tome što je uspešno prevazišla talase sankcija koje su usledile neposredno nakon invazije na Ukrajinu, u dugoročnoj perspektivi ruska ekonomija stagnira i, ako se rat nastavi, a to je rat iscrpljivanja, iscrpljivaće se i ruska privreda. Tako da i predsednik Putin ima određeni interes i možda čak pristane na neki oblik primirja.

Pomenuli ste Trampovu rečenicu koja je odjeknula u javnosti — da neće on to rešiti. Kakva je to poruka o Ukrajini? Treba li Ukrajinci da budu zabrinuti pred petak i sastanak Putina i Trampa?

Ako se bude razgovaralo o Ukrajini, razgovaraće se o dve moguće verzije kapitulacije Ukrajine. Jedna je američka verzija, druga ruska, i ako bude postignut kompromis — a sporazuma bez kompromisa nema — to ne može biti ishod povoljan za Ukrajinu.

Pomenuli ste i situaciju sa Evropom — šalje se pismo Trampu bez Orbana. Može li sada Evropa nešto da uradi? Orban pominje i neki samit o Rusiji.

Evropa pre svega treba da razmišlja o sebi kao subjektu međunarodnih odnosa. U sadašnjim okolnostima Evropa zapravo nije ubedljiv subjekt međunarodnih odnosa. Vidimo da evropski lideri ne mogu da se dogovore o politici prema Rusiji i da se ne slažu ni oko drugih tema — politike prema Izraelu, ali Evropska komisija svejedno podržava Izrael.

Ne mogu da se dogovore ni oko Rusije, ali Komisija je izrazito neprijateljski nastrojena prema Rusiji, što pokazuje da Evropska unija nije funkcionalna kao institucionalni subjekt.