KRAJ RATA JE BLIZU! Kijev se sprema za konačni obračun, sve su bacili na jednu kartu

Analitičar i publicista Sergej Poletaev u svojoj najnovijoj analizi naglašava da Ukrajini ponestaje i municije i ljudstva, dok Rusija nastavlja strategiju iscrpljivanja koja se pokazuje efikasnom na terenu.

Kako navodi, sukob u Ukrajini povukao se u drugi plan nakon što se obistinilo ono na šta su mnogi upozoravali – Amerika se povlači iz Evrope.

Rusija menja taktiku i polako lomi ukrajinski front

Dok evropski zvaničnici razmišljaju da li su spremni da nastave podršku Kijevu „koliko god bude potrebno“, oblast po oblast pada pod rusku kontrolu.

Rusija zapravo samo sprovodi strategiju zacrtanu prošle godine – iscrpeti ukrajinske snage do tačke kada više ne mogu da se brane.

Prošle zime, Moskva je prešla sa velikih mehanizovanih prodora na male, fleksibilne jurišne grupe.

Umesto klasičnih proboja, ove jedinice se infiltriraju nakon dužeg bombardovanja.

Rezultati nisu brzi, ali su kumulativni. Letnja kampanja je počela u maju, a njen puni efekat biće vidljiv do kraja leta ili početka zime.

Ukrajini nedostaju vojnici i dobrovoljci

Ključno pitanje, prema Poletaevu, jeste da li Rusija može ove taktičke pobede da pretvori u potpuni kolaps ukrajinskih linija.

Situacija na terenu nije ohrabrujuća za Kijev – do proleća je imao manje oklopnih vozila, manje zapadnih pošiljki i manje elitnih jedinica.

Najbolje trupe su potrošene u neuspelom napadu na Kursk i sada su zaglavljene držeći Sumi.

Najozbiljniji problem ipak ostaje ljudstvo – zalihe dobrovoljaca su presušile, a prisilna regrutacija daje slabe rezultate.

Dronovi su jedina šansa za odbranu

Kako onda Ukrajina i dalje „drži liniju“? Poletaev objašnjava da je to zahvaljujući intenzivnoj upotrebi dronova.

Ukrajina je uvela tzv. „zone ubijanja“ – odbrambene pojaseve duboke od 10 do 15 km, koje kontrolišu prvenstveno bespilotne letelice, a ne artiljerija.

Ideja je da se neutrališe ruska vazdušna i artiljerijska nadmoć, pretvarajući odbranu u područja u koja neprijatelj teško prodire.

Ova strategija zahteva manje trupa. Sve što Ukrajini treba je malo motivisano jezgro i ogromna zaliha dronova.

Prema podacima portala „Difens ekspres“, domaća proizvodnja dronova povećala se deset puta u poslednjoj godini i mogla bi dostići 2,4 miliona jedinica do 2025. godine.

Marketinške ofanzive troše resurse

Ipak, postoji problem – ukrajinsko rukovodstvo i dalje žudi za spektaklom kako bi održalo pažnju Zapada i javni moral.

Zato pribegava ofanzivama koje troše resurse, poput prošlogodišnjeg upada u Kursku oblast koji je iscrpeo jedinice iz Donbasa i oslabio glavni front.

Poletaev ističe da bi Kijev mogao ojačati svoju poziciju ako se ove godine fokusira na odbranu, ali je to veliko „ako“.

Od sredine jula, letnja kampanja 2025. je u punom jeku. Ukrajina je izdržala početne majske napade, ali se front i dalje pomera.

Ruski udari na infrastrukturu u pozadini su sve intenzivniji, a stopa gubitka ukrajinskog osoblja tri puta je veća nego pre godinu dana.

U narednim mesecima biće jasno koji model prevladava – ruska metodična ofanziva ili ukrajinska odbrana zasnovana na dronovima.

Ako front zastane, Kijev bi mogao preživeti još jednu godinu borbe, ali ako ruske snage prodru dublje, 2025. bi mogla označiti kraj Ukrajine kakvu poznajemo, zaključuje Poletaev.