PUTIN PROŠIRIO SPISAK "NEOPROSTIVIH GREHOVA"! Nakon "samoubistva" bivšeg ministra elita u panici

Od februara 2022. godine, kada je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu, lista prestupa koje Vladimir Putin smatra neprihvatljivim i nepopravljivim značajno je proširena, kako piše portal carnegieendowment.org.

Sada se pod ovu kategoriju svrstava svako delo koje se percipira kao pomoć neprijateljskim snagama.

Nedavno je vest o navodnom samoubistvu Romana Starovoita, koji je smenjen sa mesta ruskog ministra saobraćaja, potresla političke krugove u Moskvi.

Dogodilo se to neposredno pre nego što je trebalo da bude uhapšen zbog optužbi za korupciju, što je izazvalo veliku uznemirenost u ruskoj eliti.

Ovaj događaj nije bio samo izuzetak u postsovjetskoj eri, već je ukazao i na drastične promene u funkcionisanju političkog sistema u Rusiji.

Rizik bez izlaza i pooštravanje kazni

Usred ratnih okolnosti, zvaničnicima je drastično otežano da se povuku iz politike ili napuste zemlju.

Povećao se osećaj beznade, što se direktno odražava na njihovo ponašanje.

Najvažnije, drastično je porastao broj dela koja vlast kvalifikuje kao „neoprostiva“ i za koje se predviđaju stroge kazne.

Vladimir Putin je poznat po tome što je ostajao ravnodušan prema raširenoj korupciji u zemlji.

Više puta je naglašavao da nije moguće pritvoriti svakog pojedinačnog korumpiranog zvaničnika jer bi oni koji bi ih nasledili bili jednako problematični.

Za razliku od mnogih lidera sa populističkim retorikama, Putin je izbegavao da pokreće javne antikorupcijske kampanje, iako bi mu to potencijalno moglo povećati popularnost.

Retki primeri zatvorskih kazni ministara

Pre početka rata, zabeležena su samo dva slučaja kada je aktuelni ministar bio osuđen na zatvorsku kaznu. Bivši ministar odbrane Anatolij Serdjukov 2013. godine bio je blizu osuđujuće presude, ali je na kraju ostao na slobodi, uprkos mogućoj političkoj koristi za Putina da ga pošalje iza rešetaka.

Drugi slučaj dogodio se 2016. godine, kada je ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev uhapšen i osuđen zbog navodnog primanja mita u iznosu od dve milijarde dolara. Ova akcija je bila organizovana u saradnji sa moćnim direktorom naftnog giganta Rosnjefta, Igorom Sečinom.

Uljukajev nije imao sreće, jer je njegov pad bio smatran pitanjem principa, dok Putin nije imao direktnu ulogu, već je samo javno podržao rad istražitelja.

Promene tokom rata i čistka oko Šojgua

Pravila koja su važila ranije ostala su slična tokom početnih godina rata, pri čemu su u zatvor uglavnom odlazili nižerangirani zvaničnici.

Međutim, 2024. godine došlo je do bitnog pomaka – Putin je odobrio čistku ljudi povezanih sa bivšim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.

Šojgu je, zahvaljujući svojoj lojalnosti, do sada uspeo da izbegne optužbe i kazne.

Za razliku od Šojgua, Roman Starovoit nije imao takvu bliskost sa Putinom. Bio je ministar samo godinu dana, nakon šestogodišnjeg mandata kao guverner Kurske oblasti.

Ipak, poznato je da je imao bliske odnose sa braćom Arkadijem i Borisom Rotenbergom, tajkunima koji su Putinovi poverenici i nadziru ključne infrastrukturne projekte, uključujući i most koji povezuje rusku teritoriju sa anektiranim Krimom.

Problemi za Starovoita su eskalirali u aprilu, nakon hapšenja njegovog zamenika i naslednika na mestu guvernera Kurske oblasti, Alekseja Smirnova.

Optužbe protiv Smirnova odnosile su se na lošu izgradnju odbrambenih utvrđenja u regionu, koja su se pokazala neefikasnim u avgustovskoj invaziji ukrajinskih snaga 2024. godine.

Neki zvaničnici su već dali iskaze protiv Smirnova i Starovoita, što je izazvalo pitanja da li će braća Rotenberg pokušati da zaštite svog bliskog saradnika ili će ga žrtvovati radi sopstvenih interesa.

Ekspanzija „neoprostivih grehova“ u ruskom sistemu

Od početka sukoba, pojam „neoprostivih prestupa“ u Rusiji proširen je i sada uključuje širok spektar dela: od kritičkih javnih istupa protiv režima (što se odražava kroz pooštravanje zakona o stranim agentima i „nepoželjnim organizacijama“), preko štetnih ekonomskih aktivnosti i talasa nacionalizacija, do pokušaja prebacivanja kapitala u inostranstvo i dvojnih poslovnih aktivnosti.

Neuspeh u adekvatnoj pripremi odbrane u Kurskoj oblasti, što je omogućilo ukrajinskoj vojsci da prodre na rusku teritoriju, smatra se teškim grehom bez oprosta.

Kada je postalo jasno da su Starovoit i njegovi saradnici odgovorni, Rotenbergovi su se povukli i odlučili da ga ne štite, smatrajući da im je bezbednije distancirati se od njega.

Ovakvi slučajevi postaće sve učestaliji. Uticajni pojedinci poput Sergeja Čemezova, Igora Sečina i moćnih braće Kovaljčuk verovatno će se naći u situaciji da se odreknu svojih podređenih i zaštitnika kako bi sačuvali sopstvene pozicije.

Rat je znatno smanjio moć ranije nedodirljivih zvaničnika, a njihovi interesi su zatrpani pritiscima sistema koji se bori za sopstveni opstanak.

Kako se lista „neoprostivih“ prestupa širi, tako će i viši zvaničnici postajati sve ranjiviji.

Procesi pokrenuti tokom rata mogu dovesti do pada i najuticajnijih ljudi u vrhu vlasti.