SPREMAJU SE ZA NUKLEARNI RAT! Na pomolu katastrofa u sukobu Izraela i Irana

Dok svet s napetošću prati rastuće tenzije u ratz između Izraela i Irana, arapske zemlje u Persijskom zalivu sve glasnije traže prekid neprijateljstava, svesne da bi širenje sukoba moglo najpre pogoditi upravo njih. Strah od nuklearnih incidenata, prekida u snabdevanju vodom i napada na strateške ciljeve dovodi stanovništvo i vlade regiona u stanje pripravnosti.

U Bahreinu i Omanu, pripreme za vanredne situacije već su u toku. Proveravaju se javna skloništa, testiraju se sirene za uzbunu, a građani putem društvenih mreža dele savete o tome kako postupati u slučaju radioaktivne kontaminacije. Ove zemlje, kao i mnoge druge u zalivskom regionu, zavise gotovo isključivo od desalinizovane morske vode. Svako zagađenje Persijskog zaliva, bilo konvencionalnim ili nuklearnim sredstvima, imalo bi katastrofalne posledice po osnovne izvore pijaće vode.

Najveći strah ovih država jeste mogućnost da budu kolateralne žrtve u eventualnom sukobu velikih sila. Iran je više puta zapretio da će u slučaju američke intervencije napasti strane vojne baze u regionu, uključujući i one koje se nalaze u Saudijskoj Arabiji, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zalivskim državama.

U tom kontekstu, potencijalna odluka Donalda Trampa da otvoreno stane na stranu Izraela izaziva posebnu zabrinutost. Diplomate iz regiona upozoravaju Vašington da bi američko uplitanje moglo izazvati lančanu reakciju, pretvarajući ceo Bliski istok u bojno polje. Ističu da, iako imaju višegodišnje političke i verske tenzije sa Teheranom, nijedna od zalivskih zemalja ne želi rat.

- Nama je prioritet stabilnost. Naše ekonomije zavise od nafte i gasa, a svaka raketa koja padne na infrastrukturu znači gubitak milijardi dolara i potencijalno hiljade života - poručio je jedan visoki zvaničnik iz Kuvajta.

Arapske zemlje pokušavaju da deluju diplomatski, šalju poruke pomirenja, pozivaju na smirivanje tenzija i angažuju međunarodne partnere da posreduju između Izraela, Irana i SAD. Njihova pozicija je jasna: mir po svaku cenu, jer bi rat za njih bio daleko razorniji nego za same aktere konflikta.

Fotografije koje stižu iz Izraela nakon iranskih udara dodatno pojačavaju tenziju. Iako izraelski odgovor nije izostao, čini se da nijedna strana ne želi otvoreni rat, ali to nije uteha za arapske države koje bi se našle između dve vatre.

U trenutku kada svet posmatra kako geopolitička igra moći preti da izbriše granice između retorike i katastrofe, arapske zemlje se suočavaju sa brutalnom realnošću: nijedan sukob na Bliskom istoku ne može biti lokalnog karaktera. A kad sukob bukne njihova neutralnost neće ih zaštititi.