AMERIČKA VOJSKA BI IMALA 50.000 GUBITAKA! Ovo je cena prvih 7 dana rata protiv Irana

Sa oko 40.000 do 50.000 američkih vojnika raspoređenih u nekoliko zemalja Bliskog istoka, SAD imaju vojni obruč oko Irana, koristeći strateške baze za potencijalne operacije i kao sredstvo geopolitičkog pritiska.

Globalna mreža američkih baza na pragu Irana

SAD imaju vojno prisustvo u:

• Bahreinu: Dom Pete flote američke mornarice.
• Kataru: Baza Al Udeid, sa komandnim centrom CENTCOM-a, izviđačkim i borbenim avionima.
• Kuvajtu: Kamp Arifdžan s velikim zalihama vojne tehnike.
• Iraku i Siriji: Operacije pod izgovorom borbe protiv ISIS-a.
• Ujedinjenim Arapskim Emiratima: Baza Al Dafra kao čvorište za F-35 i dronove.
• Izraelu: Savezništvo s IDF-om i deljenje obaveštajnih resursa.

Ova mreža omogućava SAD da prate, ometaju i potencijalno ugroze Iran u svakom trenutku. Uprkos tome, američki zvaničnici javno tvrde da ovo prisustvo „služi regionalnoj stabilnosti i zaštiti saveznika“.

Međutim, mnogi stručnjaci i neutralni posmatrači u svetu smatraju da se radi o klasičnom primeru strateškog obruča i vojnog pritiska na suverenu državu.

Iran u defanzivi: opasnost za baze, ali bez provokacije

Teheran je više puta upozoravao da bi američke baze u regionu mogle postati legitimne mete u slučaju rata. Međutim, Iran do sada nije direktno napao nijednu američku vojnu lokaciju, iako su napetosti dostigle vrhunac ratom između Izraela i Irana.

Iranski lideri su svesni da bi napad na baze dao SAD direktan povod za rat a to je scenario koji Teheran želi da izbegne.

U ovom trenutku, Iran i SAD formalno nisu u ratu. Ipak, Amerika je spremna na sve. Mnogi analitičari ocenjuju da se u Beloj kući traži izgovor za eskalaciju, uključujući eventualne žrtve među američkim državljanima u Izraelu, kojih ima više od 700.000. Takav događaj bi bio dovoljan za ratnu odluku u Kongresu.

Tramp protiv „duboke države“?

Predsednik Donald Tramp se nalazi u kompleksnoj poziciji. Iako se deklarativno protivi novim ratovima, okružen je savetnicima i zvaničnicima koji već godinama pokušavaju da pronađu osnovu za sukob sa Iranom.

Dodatni problem je što američke obaveštajne agencije redovno izveštavaju da Iran ne poseduje operativno nuklearno oružje, što umanjuje legitimitet za bilo kakvu preventivnu intervenciju.

Ako bi došlo do direktnog vojnog sukoba između Izraela i Irana, američke baze u regionu koje su najbliže iranskoj teritoriji postale bi prve mete. Bilo bi teško izbeći veliki broj žrtava među američkim vojnicima. U takvom scenariju, odgovor SAD bi bio snažan, ali cena rata, politička i ljudska, bila bi izuzetno visoka.