IRAN IDE NA "NUKLEARNU OPCIJU"! Ako sve propadne sledi udar

Od trenutka kada je Izrael pokrenuo snažnu ofanzivu na iranske ciljeve u petak, Bliski istok ulazi u novu, opasniju fazu rata.

Udarima na nuklearne objekte Natanz, Isfahan i Fordo, kao i ubistvima ključnih vojnih lidera i nuklearnih stručnjaka, Izrael je jasno pokazao spremnost na eskalaciju sukoba sa Teheranom.

Sa druge strane, Iran je reagovao lansiranjem balističkih raketa na Tel Aviv i Haifu, čime je doneo rat direktno na teritoriju Izraela na nivou koji ova država dugo nije iskusila.

Iranski raketni arsenal: snaga u brojkama i tehnologiji

Iran se godinama spremao za ovakav scenario. Prema podacima zapadnih vojnih analitičara, Teheran raspolaže sa najmanje 3.000 balističkih raketa raznih dometa, od kratkog do potencijalno interkontinentalnog.

U nedavnom udaru upotrebljene su rakete nove generacije, poput "hadž kasem", koje mogu da probiju složene PVO sisteme poput Gvozdene kupole. Snimci iz Tel Aviva i Haife pokazuju štetu i rupe u odbrambenom "kišobranu" Izraela, što mnoge stručnjake brine zbog mogućeg ponavljanja još razornijih talasa.

Pritisak na izraelsku odbranu: gde su slabosti?

Iako je Izrael poznat po visokoj tehnološkoj nadmoći i američkoj vojnoj podršci, talasni napadi balističkih raketa i dronova testiraju limite Gvozdene kupole i ostalih slojeva protivraketne zaštite.

Izrael ima logističku prednost zbog američke pomoći u PVO raketama, ali se zalihe tih presretača troše brže nego što stižu nove isporuke.

Hipersonične rakete: Oružje koje može promeniti tok rata

Prvi put u istoriji, Iran je potvrdio korišćenje hipersonične rakete "fatah-1" protiv izraelskih ciljeva. Ovo oružje leti višestruko brže od zvuka, menja putanju tokom leta i veoma je teško presresti ga konvencionalnim sistemima.

Takođe, Revolucionarna garda koristi kombinaciju "zasićenja", istovremeno lansiranje raketa različitih dometa i dronova, čime se PVO sistemi međusobno opterećuju i stvaraju praznine u odbrani.

Nuklearna opcija Irana: Ormuski moreuz kao adut

Iran drži još jedno moćno sredstvo u rukavu: Ormuski moreuz.

Blokada ovog ključnog naftnog koridora mogla bi momentalno da izazove skok cena energenata i destabilizuje svetsku ekonomiju.

Ovaj potez je, međutim, "mač sa dve oštrice" jer bi direktno pogodio i iransku ekonomiju. Zbog toga mnogi tvrde da je to "nuklearna opcija" za Iran, ako sve drugo ne da rezultate.

Američki faktor je crvena linija za Teheran

Za sada, Vašington poručuje da nije direktno uključen, ali otvoreno preti „neviđenim posledicama“ ako Iran napadne američke baze u regionu.

Teheran je svestan da bi otvoren sukob sa SAD bio katastrofalan, te pokušava da konflikt ograniči na duel sa Izraelom.

Nuklearni strah i faktor Pakistana

Dodatnu tenziju unosi i nuklearni aspekt. Iako Izrael zvanično nikada nije priznao posedovanje atomskog oružja, procene govore o najmanje 90 nuklearnih bojevih glava.

Pakistan je već poslao poruku da bi u slučaju upotrebe izraelskog nuklearnog arsenala, odgovorio istom merom što bi otvorilo vrata globalnoj katastrofi.

Da li je kraj sukoba na vidiku?

Vojni analitičari upozoravaju da se situacija neće brzo smiriti. Dok Tel Aviv drži ritam ofanzive, Iran je sve iscrpljeniji.

Neki procenjuju da bi nastavak napada mogao da slomi iranske kapacitete ili čak ubrza unutrašnju krizu u zemlji.

Ali, ukoliko sukob potraje, rizik od uvlačenja drugih strana u rat.

Multipolarni svet i gubitak Zapada

Sve se ovo dešava u trenutku kada Zapad gubi stratešku inicijativu naspram savezništva Moskve, Pekinga i Teherana.

Iran, ojačan ruskom i kineskom podrškom, sada pokazuje da može da izdrži duge i skupe ratove, a da pri tom podriva stabilnost najbližeg saveznika SAD na Bliskom istoku.

 

Dok se stanovnici Tel Aviva i Teherana skrivaju u skloništima, jedno je jasno: ovo nije kratkotrajni sukob.