1.000 DANA PROPADANJA SVIH RUSKIH STRATEŠKIH CILJEVA: Moskva oslonac traži među izolovanim režimima Irana i Severne Koreje

Možda najbolji opis 1.000 dana agresije na Ukrajinu zapravo leži u tezi o 1.000 dana propadanja ruskih strateških ciljeva. Nijedan svoj cilj Rusija nije ispunila za ovih 1.000 dana. Od velikog antizapadnog bloka nema ništa. Većina država je ostala po strani, ne žele aktivno neprijateljstvo prema Ukrajini i Zapadu.

Rusija svoj oslonac traži među izolovanim režimima Irana i Severne Koreje. Kina klizi iz svog okvira neutralnosti. Kineska odlučujuća ekonomska podrška Rusiji sve više je praćena isporukom sankcionisanih proizvoda dvostruke namene. Položaj Rusije i Ukrajine nije isti. Rusija je agresor pod sankcijama, dok je Ukrajina žrtva. Isporučiti pomoć Ukrajini je u skladu s međunarodnim pravom, dok je isporuka delova i opreme Rusiji pomoć agresoru. Upravo zbog toga je Kina okarakterisana kao bezbednosni izazov. Istovremeno, Kina ima mogućnost da potvrdi status velike sile tako što će primorati Rusiju na obustavu neprijateljstava.

Kada je Rusija 24. 2. 2022. izvršila ničim izazvanu agresiju na Ukrajinu, niko nije mogao sanjati da će rat ovoliko dugo potrajati. Uprkos upozorenjima Amerikanaca da sve znaju, Rusija je ipak napala. Umesto brze operacija za zauzimanje Kijeva, dobili smo dugačke kolone ruske uništene tehnike. Rusija kao druga vojna sila sveta, s celokupnom vazdušnom superiornošću, velikom prednošću u ljudskom i materijalnom faktoru, daleko je od ostvarenja svojih ciljeva. Većina sveta nije poverovala u Putinove bezbednosne razloge - demilitarizaciju. Naprotiv, Ukrajina danas ima više oružja i trupa nego što je imala februara 2022.

U pogledu savezništva ceo NATO i EU stoje iza Ukrajine, pored njih broj dostiže oko 50 država koje na razne načine pomažu u odbrani Ukrajine. Logika Vladimira Putina je u potpunosti jasna, on je silom pokušao da nametne geopolitički cilj i taj njegov pokušaj je propao već nakon prvih godinu dana. Sada je svima jasno da Rusija nikada neće ostvariti svoje geopolitičke ciljeve u Evropi. Ukrajina, kao značajno slabija, zaustavila je rusku zastrašujuću vojnu silu. Danas Rusija okupira 18-20% teritorije Ukrajine, kada se računaju osvajanja iz 2014. Strateških koristi za Rusiju nema. Veliki materijalni i ljudski gubici su prevazišli sovjetsku invaziju Avganistana. Bitka za Bahmut je odnela više ruskih ljudi nego 10 godina borbi u Avganistanu.

U ovom trenutku Rusija ne može da odstupi. Putin je zaigrao na sve karte i ne sme da se povuče. NATO se nije raspao nego uvećao, Evropska unija se nije "smrznula" i ekonomski propala, nijedna država nije odustala od nastavka vojne i druge pomoći Ukrajini. Amerika je neprikosnoveni lider u vojnoj pomoći. Prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila (Nemačka), dosadašnja ukupna pomoć iznosi 218 milijardi evra. U okviru demokratskih procedura dolazilo je do manjih ili većih poteškoća prilikom slanja pomoći, ali nikada do promene strateškog kursa - odbrana Ukrajine je u strateškom interesu Amerike i Evrope.

Agresija na Ukrajinu nije globalni, već regionalni sukob s globalnim posledicama. Sveopšteg rata još nema. Evropski saveznici užurbano osnažuju svoje kapacitete za odbranu i odvraćanje. Što ne znači neminovan odlazak u opšti rat s Rusijom. Uvek je važno znati da je Rusija napala vodeći se pogrešnim procenama zato što je Zapad smatrala slabim i podeljenim, a Ukrajinu nefunkcionalnom državom. Da je Rusija imala realistične obaveštajne procene, vrlo verovatno ne bi nikada napala. Rusija je na dugoročni period izbačena iz evropske energetske i bezbednosne arhitekture.

Pobeda Donalda Trampa je mogućnost za uspostavljanje primirja. Da li Putin želi primirje? Da li je Putinu u interesu da obustavi rat i dobije Ukrajinu kao zapadnu državu, članicu NATO i EU. Putin ne želi da Ukrajina bude nova Južna Koreja. Procenat osvojenih teritorija je za Rusiju beznačajan, njoj treba geopolitički cilj, a taj cilj nikada neće ostvariti. U međuvremenu Rusija je u rat uvukla Severnu Koreju kao učesnicu agresije. Predsednik Bajden je odobrio upotrebu taktičkih raketa atakams po vojnim ciljevima unutar Rusije. Za 1.000 dana, osim stradanja, mogli smo videti da nijedno oružje za koje je Putin tvrdio da je superiorno ne postoji. Zapadni vojni sistemi poput "PATRIOT", "NASAMS", "IRIS-T" i drugih s lakoćom su obarali kinžale, cirkone, iskandere i slično. Ovih 1.000 dana je pokazalo da Rusija nema crvene linije, već snažnu propagandu kako bi osujetila pomoć Ukrajini i destabilizovala Evropu.

BONUS VIDEO: