RAT U UKRAJINI SE OKONČAVA SLEDEĆE GODINE?! Ovo su ČETIRI KLJUČNA razloga za prekid neprijateljstava!

Republikanac Zalmej Kalilzad, bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama i Iraku i specijalni predstavnik za Avganistan u vreme mandata Džordža V. Buša u Beloj kući, u tekstu za National Interest izneo je nekoliko faktora zbog kojih smatra da će se rat u Ukrajini uprkos svemu završiti tokom iduće godine.

Četiri su, navodi on, razloga zašto bi 2025. godina mogla biti godina završetka ukrajinskog rata, ali i mnogo ih je zašto bi mogao da se nastavi u doglednoj budućnosti.

Glavni među njima je veliki jaz između Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog kada su u pitanju potencijalni neki mogući uslovi u kojima bi se našli. Ipak, kako procenjuje Kalilzad, čini se da su faktori koji idu u prilog završetka rata sve jači.

Prvi faktor je, kako kaže, briljantan i odvažan ukrajinski vojni potez upada u ruski region Kursk. Kratkoročno gledano, to je svakako imalo veliki uticaj na stanje stvari - rat se prelio u samu Rusiju i pokazalo se da je Moskva ranjiva. Takav je razvoj događaja verovatno učinio Putinov nastavak rata nešto kontroverznijim među Rusima.

Napad u Rusiji takođe je podigao moral u Ukrajini. Tokom većeg dela ove godine Ukrajinci su se teško borili i ekonomski patili, što je rezultiralo opadanjem podrške ratu.

Ukrajinski napad je takođe usporio pad političke podrške Zapada ratu u Ukrajini. To je Rusiji nametnulo dodatne vojne i reputacijske troškove, a ako se okupacija ruske teritorije može održati, to bi mogao biti adut u pregovorima o kraju rata.

Takođe, kao drugi važni faktor, napredovanje ukrajinskih snaga u Rusiji bilo je nešto vrlo riskantno.

Nekih 10.000 vojnika moralo je da bude povučeno iz njihove prethodne kritične odbrambene misije u istočnoj Ukrajini, što je bila prilika za Kremlj da to iskoristi, kao što je to zaista i učinio, posebno u Donjecku, gde Putinove snage napreduju.

Ruska taktika, pak, postaje sve brutalnija, što rezultira povećanjem žrtava i gubitaka za Ukrajince, kako na frontu u istočnoj Ukrajini, tako i drugde.

Čini se, kako procenjuje i ovaj spoljnopolitički stručnjak, da je ruski cilj što je moguće više osakatiti ukrajinsku energetsku infrastrukturu za nadolazeću zimu.

Napadi na ukrajinske kapacitete za proizvodnju električne energije i infrastrukturu sve su jači, a to će se verovatno i nastaviti.

Rezultat će najverovatnije biti smanjenje dostupnosti električne energije na oko dvanaest sati dnevno, što će biti težak teret za civilno stanovništvo i verovatno će nastavak rata učiniti još nepopularnijim.

Treći momenat je što su mogućnosti Rusije i Ukrajine za veliku vojnu eskalaciju vrlo ograničene i riskantne.

Ukrajina želi veliki broj oružja dugog dometa s kojim bi još jače zapretila Rusiji ili jednako uključivanje NATO-a ili pojedinih članica u sukob.

Ukrajinski predsednik i njegov tim verovatno procenjuju da bi to bili koraci koji mogu preokrenuti rat u njihovu korist.

No, izgledi za obe ove opcije nisu veliki zbog potencijalnih rizika vezanih uz eskalaciju i sukob Rusije i Zapada, kako ocenjuju američki i drugi ključni zapadni čelnici.

Rusija je u međuvremenu zapretila da će pribeći korišćenju nuklearnog oružja, ali takav potez nosio bi velike rizike na više područja i malo je verovatno da će do toga doći, osim u toliko ekstremnim okolnostima da su vrlo malo verovatne.

Realne opcije su, kako procenjuje Kalilzad, skori dogovor ili dogovor nakon još nekoliko godina borbi.

Četvrti faktor su trendovi u Sjedinjenim Državama i Evropi, koji ne idu u prilog produženju rata na neodređeno vreme. Uloga SAD-a bila je ključna u podupiranju, kako se navodi, herojskog otpora Ukrajine, a Evropljani su bili drugi najvažniji izvor te podrške.

Ipak, nakon predsedničkih izbora, SAD će verovatno s vremenom smanjiti svoju podršku. Ukoliko bude izabran, Donald Tramp će se ubrzo početi da se zalaže za diplomatsko rešenje, navodi američki diplomata, ali u slučaju pobede i demokratska kandidatkinja Kamala Haris teško će održati trenutni nivo podrške.

Trend u Evropi, posebno u Nemačkoj nakon nedavnih izbora, u kojem su političke grupe koje se protive podršci ratu u Ukrajini pokazale dobre rezultate, verovatno će rezultirati time da Berlin značajno prilagodi svoju politiku.

Nemački kancelar Olaf Šolc već je najavio svoju odlučnost da se zalaže za mirovni sporazum putem mirovne konferencije na kojoj bi, za razliku od poslednje mirovne konferencije u Švajcarskoj, učestvovala i Rusija.

Nakon izbora u SAD, kako ističe, i američki saveznici bi trebalo da prihvate rešenje rata u Ukrajini dogovorom kao glavni cilj.

U prilog ovom cilju, strategija mora biti dvosmerna - podrška Ukrajini mora ostati snažna jer bez toga Putin neće biti zainteresovan za dogovorno rešenje, i jednako snažan angažman i s Rusijom i s Ukrajinom o modalitetima pregovora i uslovima za razuman ishod, zaključuje Zalmej Kalilzad.

 

(Republika/National Interest/Jutarnji.hr)