MLADA RUSKINJA PRE GODINU DANA DOŠLA U BEOGRAD I OSTALA U ČUDU! Iskreno je objasnila zbog čega je donela DRASTIČNU odluku

U februaru je bilo godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu koja je prouzrokovala migracije ruskog i ukrajinskog stanovništva širom sveta. Prilikom raseljavanja, dosta stanovništva iz ratom pogođenih zemalja stiglo je i u Srbiju, gde su se neki duže zadržali iz raznih, pozitivnih razloga. Takvu jednu priču podelila je i Ana Orehova na svom Fejsbuk nalogu, koja je, oduševljena narodom, kulturom, i hranom nakon prvih godinu dana, odlučila da produži svoj boravak u Beogradu.

- Pre tačno godinu dana, tačnije 1. jula 2022. godine, izmučeni dalekim putovanjem, napregnutih nerava i sa rupama u srcu, stigli smo u Srbiju. Plan je bio jednostavan: naučiti da zarađujemo van Rusije, a zatim se preseliti u neku hladniju zemlju, možda Portugal, idealno Francusku.

Ipak, Anini planovi su se ubrzo promenili.

"Srbija me i dalje iznenađuje"

- Nismo se kladili na Srbiju, ovu zemlju smo smatrali privremenom. Živećemo ovde, čekati dovoljno a potom otići dalje - napisala je Ana na svom Fejsbuk nalogu i dodala da je "možda zato Srbija još uvek iznenađuje".

- Sladak period navikavanja još traje i ne znam kada će proći. Beograd me svakodnevno mazi radošću i pažnjom, a ja se divim njegovim manama i vrlinama. Pitam se kako će se naša veza dalje odvijati? - dodala je Ana i objasnila da još ne želi da se seli u te udaljene, hladnije države.

Emigracija je nešto najteže što je morala da uradi

Emigracija je težak proces, naglašava Ana, jer odlazak iz svoje zemlje nije lagan čak ni za ležernog i bezbrižnog čoveka kao što je ona.

- Najgora vrsta emigracije je otići negde odnekud, što se nama desilo. Nije bilo teško navići se na novu zemlju, ali je bilo teško otići, a pre svega je bilo emotivno otići iz svoje zemlje. Međutim, poslednjih godinu dana se pitam što nismo emigrirali ranije.

Ne radi se o žaljenju ili ozlojeđenosti, već o promeni situacije na koju si već toliko dugo navikao, bez da shvatiš da li živiš kako treba ili ne. Nekad je i promena perspektive dovoljna da se shvati greška "uljuljkanosti".

 

 

- Da li je ova situacija slična onoj kada čovek na primer ceo život nosi štikle i oseća se udobno u njima, a onda odjednom obuje patike i shvati šta je prava udobnost. Čovek se tada pita šta ga je ranije sprečavalo da nosi patike - objasnila je Ana i dodala da bi volela da "dovuče svoje prijatelje i porodicu u Srbiju, ali da svako ima svoje živote, prioritete i sreću koja se ne nameće drugima".

Ipak, druga strana medalje pokazuje da neki odlasci i promene ne donose napredak.

- Znam ljude koji su prisilno otišli i beskrajno im je drago zbog toga. Ali isto tako znam ljude koji su otišli svojom voljom i duboko su nesrećni. Odluka mog muža i mene je bila pola-pola ali i sa druge strane i dosta uravnotežena, jer je usledila nakon snažnog udarca koji nas je zadesio. Ali ipak ću reći da je Beograd moj novi dom!

Ne razmišlja o povratku kući

Ana ističe da ne razmišlja o povratku kući jer pronalazi sreću u svom novom domu, Beogradu.

- Što se sreće tiče, ukratko ću reći: Nikada ranije nisam osetila radost pri povratku kući. Ali ovde govorim o svom novom domu, Beogradu, gradu kojem se uvek lepo vraćam.

Period navikavanja u toku prve godine boravka u Srbiji je bio težak, kao i svaki početak, objašnjava Ana, ali je ovaj period pružio toliko novih, dosada neistraženih emocija, dovoljnih da se napiše barem pet romana.

- U početku je bilo emotivno. Ranije smo putovali 5-6 meseci i nikada nismo smatrali da je problem preseliti se sa jednog mesta na drugi. Međutim, velika je razlika prodati svu imovinu, spakovati koferu i zatvoriti vrata stana u kom smo živeli 14 godina, znajući da se možda nikada nećemo vratiti - izdvaja Ana iz svog iskustva i dodaje da je ta faza iza njih jer se raduju novim počecima.

"Lakše je putovati kada ste u centru Evrope"

- Počeli smo ponovo da putujemo. Ne samo da smo prošli Srbiju već smo posetili i Grčku, Francusku, dvaput Mađarsku, Austriju. Prošle nedelje smo proputovali Jermeniju sa mojim roditeljima, pri čemu smo svratili do Italije na jedan dan, a zatim i na Kipar.

Objašnjava da je lakše putovati kada ste u centru Evrope, u gradu sa mnogo direktnih, jeftinih letova, ali i da joj viza ne predstavlja problem.

- Da, potrebna je viza, ali je ja srećom imam. Čak su mi i roditelji počeli putovati više. Ranije nisu putovali van Rusije, ali su ove godine posetili Srbiju i proputovali Jermeniju sa nama. Mislim da im se sve više sviđa. Već razmišljaju o proširivanju znanja engleskog jezika i produživanju pasoša.

Zemlja kvalitetnih proizvoda idealna za gurmane

Ana se dotakla i srpske hrane koja joj, kako kaže, odgovara jer je gurman po prirodi.

- Došli smo u zemlju sa toliko kvalitetnih proizvoda. Iznenadila sam se koliko su ukusne maline, na primer, dok nisam saznala da se srpska malina smatra najboljom u Evropi!

Zadovoljna je što nema potrebe za proveravanjem roka trajanja proizvoda u prodavnicama jer se ovde vodi računa o svemu, kao i o opremljenosti prodavnica koje može naći na svakom koraku.

- Počela sam da kuvam neobična jela, u čemu zaista uživam jer ne moram da jurcam po gradu u potrazi za retkim sastojcima. Sve mi je dostupno - oduševljeno je podelila Ana.

Otvorili prodavnicu knedli

- Naučili smo da zarađujemo na daljinu, a pre mesec dana uspeli smo da pokrenemo posao u Beogradu baš povezan sa hranom i kvalitetnim proizvodima. Naime, otvorili smo prodavnicu knedli i već dobijamo pozitivne kritike. Prezadovoljna sam!

Ana završava svoju zahvalnost gradu i zemlji koji su je tako lepo prihvatili i ugostili tako što planira produžavanje boravka na još nekoliko godina.

- Produžili smo vizu na još godinu dana, a planiramo da boravak produžimo na tri godine sledeći put. Srbija se pokazala kao zemlja udobna za život i nameravamo još dugo da uživamo u njenim radostima.

BONUS VIDEO