JEDNO KRVOPROLIĆE OTVORILO PUT DRUGOM: Rata u Ukrajini ne bi bilo bez invazije na Irak

Dana 20. marta 2003, dok su bombe i projektili koalicije predvođene SAD padali na iračke gradove u početnoj kampanji protiv Sadama Huseina, tektonske ploče međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata su se trajno pomerile.

Duboke posledice tog značajnog dana bile su zamagljene šokantnim događajima koji su se odvijali, prenosi Blic.

Džordž Buš je šest nedelja kasnije održao čuveni govor "Misija je ispunjena". Čitajući pripremljeni tekst, on je rekao: "Glavne borbene operacije su završene. U bici za Irak, Sjedinjene Države i naši saveznici su pobedili jer režima Sadama Huseina više nema". Iako je Buš dodao da se "misija nastavlja" i da Ameriku čeka "težak posao u Iraku“, njegove reči su implicirale da je rat završen i da je Amerika pobedila.

Bušove tvrdnje postale su kontroverzne jer je iračka pobuna jačala i prerasla u potpuni sektaški rat. Ogromna većina žrtava, američkih i iračkih, vojnih i civilnih, dogodila se nakon govora, a američke trupe su se borile u Iraku još osam godina.

Ipak, oni koji su podržavali invaziju slavili su nakon govora, seća se reporter "Gardijana" Piter Bemont. Koristili su to kao dokaz da su kritičari pogrešili - Sadam i njegov režim su nestali nakon "kratke i uzorne" vojne operacije.

Bemont, koji je nedavno posetio liniju fronta još jednog velikog i brutalnog sukoba - rata Rusije protiv Ukrajine, dodaje da agresija Rusije na Ukrajinu ne bi bila moguća bez Iraka.

- Ne tvrdim da je Ukrajina direktna posledica Iraka. Moralne ekvivalencije – tamo gde se mogu otkriti – daleko su složenije nego što Putinovi apologeti tvrde kada povlače paralele sa Irakom - naglasio je.

Međutim, slaže se sa Patrišom Luis, šeficom međunarodnog bezbednosnog programa u Četam hausu, koja je nedavno rekla da je invazija na Irak bila "autogol".

- To nije bila ravna linija. Postoje i drugi putevi kojima se moglo ići. Ali to je bio ogroman autogol. Кada Putin govori o oružju za masovno uništenje u Ukrajini, to čini da bi podsetio ljude na Irak. Zato što je invazija na Irak nesumnjivo stvorila prostor za aktera kao što je Putin da ospori jedan od najvažnijih elemenata modernog međunarodnog prava: da države ne bi trebalo da stiču teritoriju osvajanjem - objasnila je.

Buš i tadašnji britanski premijer Toni Blea i njihovo rušenje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima kako bi se pokrenula intervencija zasnovana na dezinformacijama stvorili su presedan koji Moskva koristi, piše "Gardijan". Duge, krvave godine okupacije imale su svoj lanac posledica. Ranjivost zapadne vojne moći, otkrivena u Iraku, ali i u Avganistanu, osporila je tvrdnju Vašingtona da je jedina supersila u unipolarnom svetu posle Hladnog rata. Dugoročni "efekat Iraka" bio je pogubniji - sve sublja debilitacija na međunarodnoj sceni, prenosi Blic.

Profesorka sa Oksforda Luiz Favket nedavno je primetila da se invazija može posmatrati kao "kritični trenutak" koji je preoblikovao postojeći poredak. Dok su neokonzervativci oko Buša prodavali invaziju kao način da se Bliski istok prepravi kao "stabilniji i demokratskiji", rezultat je često bio suprotan.

Postoji argument da je u Teheranu Sadamov pad viđen kao podsticaj, a ne obeshrabrenje, za nuklearno širenje, jer je takođe zapalio iskru za pobunu Islamske države i pogoršao dugotrajne tenzije između Irana i Saudijske Arabije.

Ne može se sve pripisati Bušu i Bleru, piše "Gardijan". Perioda nakon invazije se podudara sa usponom Кine, ponovnim rođenjem ruskih ambicija pod Putinom, kao i naporima Irana da proširi svoj regionalni uticaj. Ali, na različite načine, ti akteri su invaziju uzimali kao referentnu tačku za suprotstavljanje Zapadu, pozivajući se na zapadno licemerje kao pokriće za sopstvene ambicije.

Ponašanje tih aktera u nizu bezbednosnih kriza u poslednjoj deceniji je veoma sugestivan. Od upotrebe hemijskog oružja u Siriji, preko Jemena, Tajvana i Južnog kineskog mora, do ruske aneksije Кrima 2014. i programa nuklearnog i balističkog naoružanja Severne Кoreje, osećaj nekažnjivosti spojio se u sve očiglednije vojne veze između ovih država.

- Кonačno, možda se vredi vratiti na laži koje su dovele do rata u Iraku. Manipulacija obaveštajnim podacima i dezinformacijama dogodila se u eri pre društvenih mreža i pre normalizacije političkog laganja. Ali ratne izmišljotine u Iraku mogu se posmatrati kao početna tačka u novom periodu široko rasprostranjenih dezinformacija odobrenih od strane države, u kojima su Кina i Rusija postale dva najistaknutija aktera - zaključuje Bemont.

BONUS VIDEO: