DA LI JE MIR BLIZU? Čuveni američki analitičar: Rusija i Ukrajina su učinile šta su mogle, Putin napravio 3 KLJUČNE GREŠKE

Čuveni američki analitičar Džordž Fridman u intervjuu za mađarski list za Magyar nemzet. otvoreno govori i o ulozi Amerikanaca u ratu.

Rusko-ukrajinski rat traje već deset meseci, ali kada će se završiti?

– U suštini, rat je završen, ljudi se sad samo besmisleno ubijaju. Gotovo je jer su dve stvari postale jasne: jedna, da Ukrajina neće pripasti Rusima, i druga, da Ukrajinci nemaju potrebne sposobnosti za kontranapad. Obe strane su učinile šta su mogle, a SAD su vrlo jasno stavile do znanja Ukrajincima da je vreme za pregovore. Naravno da im se to nije dopalo. Jedino pravo pitanje je kakve ustupke i teritorije Rusija može da dobije – jer ne može da se povuče iz rata a da nema bilo kakve rezultate. Postavlja se i pitanje šta će biti prihvatljivo drugoj strani, i naravno može se očekivati tenzija između Ukrajinaca i Amerikanaca. Ukrajinci i dalje žele da se bore. Ali generalno, mislim da smo u poslednjoj fazi rata.

Foto: Tanjug/AP, pixabay.com

 

Šta vas je najviše iznenadilo od onoga što ste do sada videli? Šta će se predavati na vojnim akademijama budućnosti kao karakteristika rusko-ukrajinskog rata?

– Za mene je pouka broj jedan da su Rusi mogli da ostvare mnogo bolji rezultat, ali su počeli veoma amaterski. Počeli su loše, a onda nisu izvršili nikakva prilagođavanja. Međutim, vredi imati na umu: nemojte ići u rat sa velikim samopouzdanjem, ako je moguće, izbegavajte ga, ali ako idete u rat, budite spremni da učite iz svojih grešaka. Ovo je fundamentalno, prenosi Kurir.

-Za koje strateške greške optužujete Vladimira Putina?

- Ruski predsednik je napravio tri greške. Pre svega, potcenio je Ukrajince i njihovu borbenu veštinu. Drugo, precenio je ulogu ruske nafte u Evropi i mislio je da može da odvoji Evropljane od Amerike. Ovo se nije dogodilo. Međutim, njegova najveća greška je što je potpuno pogrešno razumeo, kako Englezi kažu, „pogrešno pročitao” Amerikance, videći nas kao zemlju na ivici raspada. Dakle, ima mnogo lekcija koje treba naučiti. Jedan je da naizgled očigledni geopolitički zaključci mogu biti veoma, veoma pogrešni.

Zar se ipak ne raspadaju?

– Gledajte, kada sam leti bio u Budimpešti, bio sam kod premijera Viktora Orbana. Ono o čemu se razgovaralo gore u Zamku ostaje između dva prijatelja, ali mogu reći ovoliko: veoma je važno ne potceniti Amerikance. Putin je u tome napravio grešku. Koliko je ovo razmišljanje opasno, poruka moje knjige, koja je objavljena na mađarskom jeziku. Znate, možete doći ovde u Sjedinjene Države, upoznati ljude, a zatim zaključiti da se Sjedinjene Države raspadaju.

Ono što oni vide u ovom slučaju je naš način rada. U Ukrajini su se Rusi našli pred Ukrajincima koji su imali američku podršku i nisu bili uspešni. Nisu ostvarili svoj strateški cilj, da ponovo stvore tampon zonu u Ukrajini. Oni to nisu mogli. Ne zato što su se ukrajinski vojnici i američko oružje zajedno pokazali jačim. Naravno, ove dve zemlje nisu u istoj meri imale štete. Ukrajinci su se borili, pa su i oni imali gubitak života na frontu, i to veoma ozbiljan, samo smo im dali oružje. Dokazano je da Rusi uopšte nisu vojna moć kakvu su mislili da jesu.

Neki ljudi kažu da se rat ne bi dogodio da su republikanci na vlasti. Da li se slažete sa njima?

– U stvari, postoji prilično veliki kontinuitet u spoljnoj politici. Američki političari jedni na druge viču, psuju i osuđuju jedni druge. Ali ovo ne treba shvatati previše ozbiljno. Primer Donalda Trampa je jasno pokazao da je američki predsednik samo predsednik, a ne kralj.

Njegovo mesto oblikuju političke snage zemlje i on ne može protiv njih. Ako pogledate kako se američka spoljna politika razvijala od Drugog svetskog rata, videćete dosta doslednosti bez obzira da li su na vlasti bili demokrate ili republikanci. Važno je da se poznaje zemlja protiv koje se bori. Amerika je komplikovana zemlja, a čak i Evropljani nas teško razumeju. Naša demokratija se mnogo razlikuje od njihove. Tako da mislim da ne bi bilo tako velike razlike da su drugi ljudi došli na vlast. Naravno, glasni oralni karate se nastavlja.

Zar rat ne može da sruši Putina?

Foto: Tanjug/AP

 

- Ne shvatajte to lično, ali ovo je veoma evropsko pitanje. Evropljani su toliko zabrinuti za ulogu ličnosti, a Amerikanci manje. Svako može biti poražen. Moderna Rusija počela je rušenjem carske vlasti. Ne sme se zaboraviti da se političarima sudi po greškama, a onda to ili prežive ili ne. U svakom slučaju, nije jasno šta bi bila alternativa Putinu.

Poenta je u tome da su Rusi došli do raskrsnice: moraju da odluče o mirovnom sporazumu, svom odnosu sa Amerikancima i Evropljanima i svojoj budućnosti. Sada gledamo kako se razvijaju.

Kako vidite budućnost Ukrajine i situaciju NATO-a? Hoće li biti primljeni u savez?

Ukrajina ne treba da uđe u NATO da bi bila zaštićena. U ovom slučaju, podrška jedne članice, Sjedinjenih Država, pokazala se kritičnom. Ukrajina je razorena zemlja, ne samo sada, već i istorijski, to je već bilo pre Drugog svetskog rata kada su gladovali. Mnogo su propatili i puni su rana koje treba da zarastu. I treba da se osećaju kao da imaju budućnost.

Foto: Printskrin/youtube

 

Što se tiče NATO-a, neke države članice su nerado sarađivale. Nisu baš hteli, ali su na kraju ipak sarađivali. NATO nije propao. Poljaci imaju veći apetit od mnogih, imaju mnogo poverenja u svoje sposobnosti; naravno da imaju dosta američkog oružja, a imaju i američke vojnike. Čini se da bi Poljaci želeli više. Ali Amerikanci ne. Savršeno im odgovara što su Rusima uspeli da pregrade put.

Evropa pati zbog sankcija Moskvi. Gde je naše mesto u svemu tome?

Evropa mora da odluči šta želi i koju cenu je spremna da plati za to. Pretpostavimo da Sjedinjene Države nisu intervenisale u Ukrajini, a da su Rusi stavili ruke na zemlju. Šta bi bio njihov sledeći potez? Ovo pitanje su postavili Amerikanci, ali bi se mogli postaviti i u Evropi. Evropi je potrebna američka zaštita. Vidite, i ovo ima cenu!

Džordž Fridman je rođen u Budimpešti 1949. godine u mađarskoj jevrejskoj porodici koja je emigrirala u Sjedinjene Države. Studirao je političke nauke u Njujorku, a zatim i doktorirao. Godine 1996. osnovao je Stratfor, jednu od najpoznatijih svetskih privatnih obaveštajnih kompanija i geopolitičkih istraživačkih centara. U svom portretu Fridmana, časopis The Nev Iork Times opisao ga je kao magičnu bilijarsku loptu zbog njegove sposobnosti da predviđa geopolitiku. Od svog odvajanja od Stratfora 2015. godine, rukovodio je kompanijom koja upravlja analitičkim portalom Geopolitical Futures. Nedavno, ove godine, na mađarskom je objavljena njegova knjiga Oluja pre tišine.