PUTIN DONEO ODLUKU PO UZORU NA HITLERA? Zbog OVOG poteza svet U STRAHU

Ruski predsjednik Vladimir Putin je zapovednicima rekao da će on određivati strategiju, prenosi The New York Times američke obaveštajne izvore, koji su se, još od kraja prošle godine, pokazali pouzdanim u procenama.

Putin je, prenosi NYT, zabranio povlačenje ruskih snaga s desne strane Dnjepra iako bi, u vojnom smislu, bilo bolje povući te snage i na levoj strani, gde postoji strateška dubina, uspostaviti obrambeni položaj koji se, u slučaju slabljenja ukrajinskog napada, može iskoristiti kao tačka napada.

Putin nije mogao prihvatiti takvu opciju jer bi time Herson, grad koji je pao u ruske ruke u ranim danima agresije - gotovo bez otpora i zbog izdaje - bio proglašen porazom, koji bi se nadovezao na ukrajinske uspehe u Harkivskoj oblasti, a to bi za Kremlj bilo politički neprihvatljivo.

Iako je deo zapovednika tumačio da bi povlačenjem mogli na bojnom polju ostaviti manji deo snaga, a deo prebaciti na linije na istoku koje su pred pucanjem na prostoru Luhanske oblasti. Putin je rekao ne. I Hitler je pred kraj rata preuzeo zapovedanje što nije pomoglo, mnogi će reći da je odmoglo.

Povlačenje iz Hersona bi, takođe, u pitanje dovelo sprovođenje “referenduma” u toj oblasti što Moskva vidi rešenjem koje će odvratiti ukrajinske napade, iako Putin preti i oružjem masovnog uništenja.

Loš taktičar 

I američki izvori potenciraju deo Putinovog govora u kojem je rekao da je pristao na predlog Ministarstva odbrane i glavnog štaba da se sprovede delimična mobilizacija što je, s jedne strane, stvaranje pozicije za prebacivanje krivice na ministra Sergeja Šojgua i generala Valerija Gerasimova, ali s druge strane davanje ustupka vojsci da bi zatim preuzeo donošenje strateških odluka.

Što ne može izaći na dobro jer Vladimir Putin, što god mislio o sebi, nije strateg, nema te sposobnosti, loš je taktičar, a tokom ovih više od 20 godina vlasti je pokazao da samo zna iskoristiti prigodu koja se pruži. Tako je munjevito anketirao Krim. Ta sposobnost u ratu nema gotovo nikakve vrednosti.

Foto: Tanjug/AP

- U ovom ratu postoji dosledna neusklađenost između Putinovih političkih ciljeva i vojnih sredstava za njihovo postizanje - prenosi NYT reči Majkla Kofmana, direktora ruskih studija na CNA, obrambenom istraživačkom institutu u Arlingtonu. 

Dodatni je problem što Putinove odluke, tumače američki obaveštajni izvori za NYT, jačaju podelu unutar zapovedništva ruske vojske gde postoje skupine suprotstavljenih mišljenja kad je reč o odgovoru na ukrajinske vojne uspehe. Jedna grupa smatra da bi se trebali oštro suprotstaviti Putinovim naredbama pre nego što Ukrajinci probiju njihove trenutne linije, što se pre svega odnosi na istočni front. Drugi veruju da bi trebalo slediti predsednikova uputstva.

Bez promena

Situacija na bojnom polju i dalje ne izgleda dobro za Moskvu, ISW (Institute for the Study of War, Institut za ratne studije) u pregledu za petak navodi da ukrajinske snage i dalje napreduju na istočnom pravcu u smeru grada Limana dok ruski agresori i dalje ne uspevaju ostvariti uspeh oko grada Bahmuta. Oko Hersona nije bilo većih promena.

Rusija prema najnovijem planu planira potrošiti 34 biliona rubalja (600 milijardi dolara) na obrambeni i sigurnosni sektor te policiju između 2022. i 2025. godine, rekao je Rojtersu u petak izvor upoznat s planovima ministarstva financija. Reč je o ukupnom iznosu ruskih rezervi pre rata koje su, zbog sankcija, prepolovljene jer je dio sredstava ostao blokiran u bankama izvan Rusije.

Središnja banka Rusije je potvrdila da su banke u zemlji izgubile 1,5 triliona rubalja (25,5 milijardi dolara) zbog posledica sukoba u Ukrajini. Maksim Ljubomudrov iz Središnje banke Rusije rekao je da je ovo "prihvatljiv'' nivo gubitaka i da vlada ima planove za potporu ruskim financijskim institucijama tokom krize.

Što će sve doći u pitanje kad krajem godine EU prestane s uvozom ruske nafte što će smanjiti prihode koje donosi prodaja energenata. Uz novi paket sankcija koji se priprema Rusiji.