EU SPREMILA BOLAN UDARAC ZA PUTINA, KLJUČAN DATUM JE 24. APRIL?! Njujork tajms otkriva: Dolazi do promene od koje bi sve moglo da zavisi!

Evropska unija (EU) spremila je bolan udarac za Rusku Federaciju i za njenog predsednika Vladimira Putina zbog invazije na Ukrajinu koja nesmanjenim intenzitetom traje već 50 dana, otkriva američki list Njujork tajms, navodeći kako će zvanični Brisel konačnu odluku o najnovijim, nikad snažnijim sankcijama protiv Moskve, saopštiti nakon 24. aprila. 

Kako taj medij otkriva, reč je o danu kada se održava drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, što je, veruje se, jedan od važnijih događaja za čitavu Uniju u poslednje vreme, a nakon kog je "moguće uvođenje embarga na rusku naftu". 

- Evropski zvaničnici sastavljaju planove za embargo na ruske naftne derivate, najoštriju, ali i najsporniju meru za kažnjavanje Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, budući da su se tom potezu dugo odupirale pojedine članice Unije, a među kojima je i Nemačka budući da bi ta zemlja snosila velike troškove zbog takvih udaraca na Rusiju. Pošto je ranije ovog meseca prvi put zabranila ruski ugalj, Evropska unija će sada ipak verovatno usvojiti zabranu ruske nafte u sličnim fazama - navodi Njujork tajms pozivajući se na izjave neimenovanih visokih zvaničnika iz Brisela.

Pristup je osmišljen tako da se svim članicama EU, a posebno Nemačkoj, da dovoljno vremena da dogovore alternativne dobavljače energenata.

- Diskusija je usledila upravo kada je predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak priznao da su sankcije Zapada koje su već bile na snazi naštetile vitalnom energetskom sektoru njegove zemlje - podseća američki dnevnik. 

Foto: Tanjug/AP

- Najraniji trenutak da EU saopšti da se seda za pregovarački sto o eventualnom uvođenju embarga biće nakon poslednje runde francuskih izbora, 24. aprila, kako bi se osiguralo da uticaj na porast cena goriva na pumpama ne podstakne veću podršku populističkoj kandidatkinji Marin Le Pen i naruši šanse predsednika Emanuela Makrona da ponovo bude izabran - rekli su zvaničnici za Njujork tajms i naglasili kako je tajming za stavljanje na snagu drastične kazne za Moskvu podjednako važan kao i same sankcije, imajući u vidu da je Briselu potrebno vreme da ubedi svih 27 članica EU u neophodnost takve mere "pošto Rusija priprema novu ofanzivu na istoku Ukrajine".

- Ali zvaničnici i diplomate, koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da o tome razgovaraju sa novinarima, rekli su da postoji sve veći osećaj da će ta mera biti preduzeta čak i u odsustvu potencijalnih vesti o ruskim zločinima na ukrajinskom tlu, poput onog u Buči. Ali još jedan takav eventualno događaj mogao bi svakako da ubrza donošenje odluke - napominje se u analizi Njujork tajmsa. 

Foto: Tanjug/AP

- Evropska komisija, kao i skoro sve članice Unije, pametno su se klonile definisanja crvenih linija koje bi pokrenule odgovor na sankcije otkako je Rusija napala Ukrajinu - rekao je Emre Peker, direktor konsultantske kompanije Evroazija grupa.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će EU izbegavati definisanje konkretnog pokretača za uvođenje embarga.

- S obzirom na to da je na snazi kontinuirana eskalacija invazije Rusije u istočnoj Ukrajini, to podstiče nove reakcije u Evropi. Sve druge velike katastrofe koje se dese samo će dodati još podsticaja EU da odgovor i snažno - potvrdio je Peker.

Podsetimo, Evropska unija je dosad pokrenula pet rundi oštrih finansijskih sankcija protiv Rusije od početka invazije te zemlje na Ukrajinu 24. februara. Takođe, od početka tog nemilog događaja evropska zajednica je pod ogromnim pritiskom saveznika, pre svega SAD, da prestane da "puni blagajnu Kremlja kupovinom ruske nafte". I pored toga, dosad je odluka o isključivanju uvoza gasa iz Rusije odbijana jer je ona smatrana previše kritičnom za važne evropske ekonomije, posebno za Nemačku.

- Šačica članica Unije loše je pripremljena da se nosi s ekonomskim posledicama zatvaranja slavine za uvoz ruske nafte. Rusija je jedan od najvećih snabdevača EU energentima i Evropskoj uniji obezbeđuje četvrtinu njenih potreba za naftom i naftnim derivatima. To posebno važi na Nemačku koja je de fakto lider bloka, a zavisna je od ruske nafte i gasa. Bila je ključna zemlja koja se opire brzom, univerzalnom i istovremenom embargu na naftu širom EU, a veliki deo posla oko detalja mere je usmeren upravo na to da upravo Berlin mora da odluči kako će se ponašati u skorijoj budućnosti. Nemačka dobija 34 odsto svoje nafte iz Rusije - ističe Njujork tajms i zaključuje da će za Evropu ključni izazov biti ne samo pronalaženje alternativnih dobavljača energenata, već i obezbediti dovoljno kopnenog transporta za naftu koja ide do njene dve rafinerije koje se napajaju naftovodima iz Rusije.

Reč je posebno o rafinerijama u istočnom gradu Švedu, smeštenom uz poljsku granicu. 

Ove nedelje je upravo tu temu komentarisala nemačka ambasadorka u Sjedinjenim Državama, čiji je post na Tviteru izazvao ogromnu pažnju.

 

 

- Zabrana fosilnih goriva iz Rusije izazvala bi ogroman, trenutni poremećaj. Ne možete uključiti i isključiti moderna industrijska postrojenja kao prekidač za svetlo. Efekti će se osetiti izvan Nemačke, ekonomskog pokretača EU i četvrte po veličini privrede na svetu - napislaa je ambasadorka Emili Haber.

Njenu tezu, navodi Njujork tajms, podržava i Mađarska. 

- Mađarska, druga članica EU koja je veoma zavisna od ruske nafte, zahtevala je da se o svim budućim sankcijama odluka donese na sastanku EU liderima, a ne na okupljanjima visokih diplomata ili ministara, što povećava izglede za hitan samit na kojem bi se raspravljalo o toj temi - naglašava list.