EVROPA GORI POD "TOPLOTNOM KUPOLOM"! Zabeležene istorijske majske vrućine, upaljeni crveni alarmi, vreme je OPASNO

Delovi planete pretvorili su se u prave rerne, a maj ruši temperaturni rekord koji bi bio neuobičajen čak i za sredinu leta, a kamoli za kasno proleće.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias

Od zapada Evrope do užarenih ulica Indije, milioni ljudi suočavaju se sa ekstremnim toplotnim talasom koji pomera granice izdržljivosti.

Evropa pod "toplotnom kupolom"

Centralni Portugal našao se na udaru istorijske vreline. U gradu Mora živa u termometru dostigla je neverovatnih 40,3 stepena Celzijusa, što je najviša majska temperatura od početka merenja u ovoj zemlji, čime je nadmašen prethodni rekord iz 2001.

Francuski meteorolozi objašnjavaju da je zapadni deo kontinenta zarobljen pod "toplotnom kupolom", fenomenom koji donosi temperature i do 15 stepeni više od proseka za ovo doba godine. Vrelo proleće nije zaobišlo ni severnije krajeve: U delovima Engleske živa je prešla 35 stepeni. Nemačka i Švajcarska takođe beleže neobično visoku temperaturu za maj.

 

 

Vanredne mere, zatvorene škole i ugrožen sport
Ekstremni uslovi naterali su evropske vlade na brzu reakciju. Na hitnom sastanku francuske vlade usvojen je plan pripravnosti koji uključuje borbu protiv šumskih požara i strogu kontrolu zaliha vode tokom predstojećeg leta.

Foto: Credit: Rasid Necati Aslim / AFP / Profimedia

Toplota direktno ugrožava i obrazovni sistem. U pojedinim mestima škole su prinudno zatvorene poput osnovne škole u Sustonu na jugozapadu Francuske, gde je unutar školske zgrade izmereno čak 53 stepena Celzijusa. Uprkos tome, vlasti su saopštile da se maturski ispiti moraju nastaviti.

 

 

Vrućina kroji i sportske rezultate. Teniser Janik Siner, bio je prinuđen da odustane od takmičenja na Rolan Garosu jer njegovo telo jednostavno nije moglo da izdrži ovakav toplotni napor.

Istovremeno, italijanske vlasti izdale su crveni meteoalarm za Rim, gde je temperatura već dostigla 32 stepena, sa prognozom da će talas potrajati i tokom vikenda.

Šta kaže nauka? Evropa se najbrže zagreva
Za klimatske stručnjake, ova situacija je alarmantna, ali potpuno očekivana. Naučna zajednica nema sumnju: klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem - pre svega sagorevanjem uglja, nafte i gasa - dramatično pojačavaju intenzitet prirodnih nepogoda.

- Apsolutno zapanjujuće i ludo - reči su kojima profesori Friderike Oto s Imperijal koledža u Londonu i Piter Torn s Univerziteta Mejnut u Irskoj opisuju trenutne anomalije.

Foto: James Manning/PA via AP/Nemanja Pancic/AP Photo/Michel Euler

Prema podacima klimatske službe Kopernikus, Evropa se u poslednje tri decenije zagreva brzinom od 0,56 stepeni po deceniji, što je dvostruko brže od globalnog proseka.

- Kada nastupi toplotni talas, on je sada mnogo ozbiljniji jer dolazi na već podignutu bazu globalnog zagrevanja - objašnjava profesor Ričard Bets iz britanske Meteorološke službe.

- Bavim se klimatologijom 33 godine i sada se dešava upravo ono na šta smo upozoravali, s tim što su ovi rekordi ekstremniji i stižu ranije nego što smo očekivali - dodaje on.

Među njima je i 52-godišnji vozač rikše Hariš Čandra. On je zbog zagušljivosti i vrućine porodicu poslao na selo, dok sam vozi do ivice oboljevanja:

- Sunce je toliko jako da osećam kako mi telo otkazuje. Ali ako stanemo, ne zarađujemo, a onda porodica nema šta da jede - kaže on.

Pod uticajem globalnog zagrevanja, tradicionalna sezona vrućina u Južnoj Aziji (od aprila do julskih monsuna) postaje sve duža, surovija i nepredvidivija, pretvarajući rad na otvorenom u golu borbu za opstanak.