SARAJEVO ODBILO ZAHTEV ZA IZUZEĆE SUDIJA: Tužilaštvo traži strožu kaznu za Dodika

Apelaciono veće vanustavnog Suda BiH odbilo je danas zahtev odbrane predsednika Republike Srpske za izuzećem dva člana Veća, a predsedavajuća Vesna Jesenković je to obrazložila rečima da je "zahtev neosnovan".  

Nakon što je advokat predsednika Republike Srpske Goran Bubić obrazložio žalbu na prvostepenu presudu u predmetu protiv Milorada Dodika, vanustavno Tužilaštvo BiH zatražilo je da se predsedniku Republike Srpske zatvor i mera sigurnosti izreknu u dužem trajanju, te da se v.d. direktora "Službenog glasnika" Miloš Lukić, koji je u prvostepenom postupku oslobođen optužbi, proglasi krivim.  

Bubić je u obrazloženju zatražio ukidanje prvostepene presude i njeno preinačenje u oslobađajuću ili održavanje novog pretresa, a Apelacionom veću vanustavnog Suda BiH je predložio da zatraži savetodavnu pomoć od evropskih pravosudnih institucija.  

Bubić je danas pred Apelacionim većem istakao da se žalba odnosi na načelo zakonitosti i da na dan 7. jula 2023. godine, kada je potpisan ukaz, u Krivičnom zakonu BiH nema krivično delo nepoštovanje odluka.  

On je pojasnio da je krivični zakon menjan 16 puta, a da se jedino odluka Kristijana Šmita ne vezuje sa objavom u "Službenom glasniku".  

Bubić je istakao da u dokazima koji su priloženi u provostepenom postupku nema ni objava na internet stranici OHR-a.  

- Tužilaštvo BiH nikada nije uložilo dokaz kojim bi bilo potvrđeno da je Šmitova odluka objavljena na internet stranici - rekao je Bubić.  

Ne ulazeći u Šmitovu legitimnost, Bubić je naveo da odbrana ostaje pri stavu da na dan potpisivanja ukaza u Krivičnom zakonu BiH nije bilo Šmitove odluke.  

Predložio je Apelacionom veću da zatraži savetodavnu pomoć od evropskih institucija vezano za tumačenje da li je Šmitova odluka bila na snazi na dan potpisivanja ukaza.  Bubić je danas naveo da se žalba odnosi i na nedostatak ravnopravnosti.

- U ustavnopravnom sistemu BiH nije moguće da zakon koji se donese na niovu države bude u koliziji sa ustavima eniteta - rekao je Bubić.  

On je dodao da, ukoliko bude nametnut zakon, koji je u koliziji sa entitetsim ustavima, onda nastaje pravni haos, što se u BiH i dogodilo.  

Bubić je obrazložio i argumente koji se odnose na postavljenje Šmita i konstatovao da vanustavno Tužilaštvo tokom prvostepenog procesa nije priložilo dokaz o njegovom postavljenju.