GNUSNO! ZAGREB ŽELI DA SE DOKOPA BLAGA IZ ŠVAJCARSKIH BANAKA: Hrvatska otima zlato ustaških žrtava!

Foto: Arhiva

ZLOČIN NE ZASTAREVA

Prema procenama, u Švajcarskoj je tajnim kanalima završilo 1.338,87 kilograma zlata i oko 2.750.000 švajcarskih franaka, što danas vredi oko 1,25 milijardi dolara.

- NDH, kao isključivo nacistička (kvinsliška) tvorevina, nikada nije bila niti postala subjekat međunarodnog prava. Stoga, ukoliko Republika Hrvatska ima nameru da se kvalifikuje kao univerzalni sukcesor nacističke tvorevine, to je stvar njenog izbora, ali u jednoj velikoj meri i evropske i svetske javnosti, i ta činjenica ne sme ostati nedovoljno osvetljena. S druge strane, korist stečenu bilo kakvim krivičnim delom gotovo je nemoguće legalizovati - kaže za Srpski telegraf Ivan Simić, advokat i ekspert za pitanja sukcesije.

CIA dala dokumente Američki advokati Džonatan Levi i Tom Iston su u ime Srba širom sveta pred Federalnim sudom u San Francisku pokrenuli parnicu protiv Hrvatskog oslobodilačkog pokreta, Vatikanske banke i reda franjevaca, uz zahtev za povraćaj otetog, da bi se kasnije u proces uključili Jevreji i Ukrajinci. Pomoć advokatima pružila je i CIA, dajući dokumenta koja dokazuju odgovornost Vatikana za progon i pljačku Srba u NDH. Ta dokumenta govore da je Dominik Mandić, veliki ekonomista i generalni sekretar Franjevačkog reda, bio najbliži saradnik fratra Krunoslava Draganovića, organizatora Pacovskih kanala za prebeg ustaša iz Hrvatske, a crno na belo stoji i da je Švajcarska banka primala zlato od ustaša.

Kako naš sagovornik navodi, naročito u ovom slučaju, kako je opštepoznato da ratni zločin ne zastareva, potreban je angažman potomaka žrtava.

- Jasno je da bilo kakva imovinska korist, kao posledica upravo tih ratnih zločina, ne može pripasti nikom drugom izuzev potomcima žrtava NDH, koja je upravo, kao nepriznata nacistička tvorevina, bila nosilac planskog izvršenja tih zločina. U tom smislu udruženja potomaka logoraša Jasenovca, Gradiške, odnosno udruženja žrtava i potomaka svih ustaških zločina na teritoriji NDH imaju pravo da potražuju sve ono što je, kao posledica ustaških zločina, deponovano u bilo koju banku, pa sve i da je tačno da ga je deponovao upravo Vatikan. Država Srbija, kao subjekt međunarodnog prava, ne može se možda direktno mešati i uključiti kao poverilac ovog zlata i novca upravo iz razloga nepostojanja pravnog interesa, ali i te kako može pružiti svaku moguću podršku u vidu pružanja pravne pomoći, logistike i organizovanja udruženja žrtava i potomaka žrtava Jasenovca i čitave NDH - zaključuje Simić.

Foto: Arhiva

VRAĆEN SAMO DEO

Brojni dokazi ukazuju da je Švajcarska banka od ustaša primala zlato i srebro oteto posle genocida nad Srbima, budući da su pronađeni trezori u kojima je sklonjeno. Samo jedan deo vraćen je Titovoj Jugoslaviji, dok je drugi deo služio za finansiranje skrivanja ustaša u Južnoj Americi. To zlato je 1952. iz Buenos Ajresa dovoženo u Švajcarsku i stavljano u trezore Švajcarske, ali i Vatikanske banke.

Prema dokumentima se vidi da je Dominik Mandić 1946. lično nosio u Vatikansku banku opljačkano srpsko i jevrejsko blago, na osnovu koga su ustaše podigle u Švajcarskoj kredit od 2,5 miliona franaka, da bi kasnije i dr Ante Pavelić, prilikom bekstva iz Hrvatske, podigao još 350 miliona franaka.

Nesagledive razmere pljačke Branko Radun, politički analitičar, za Srpski telegraf kaže da su razmere pljačkanja srpskog naroda u toku Drugog svetskog rata i dalje nesagledive, budući da su žrtve bile čitave porodice i da je veliki broj pljački tako ostao bez ikakvog traga. - Ne znamo tačno razmere pljačkanja srpske imovine u Drugom svetskom ratu ni tačan broj žrtava, ali je velika količina vrednih stvari, kao i zlata, ukradena, ona fotografija koja se deli na društvenim mrežama je fotografija nakita uzimanog od ubijenih Srba, Roma i Jevreja u NDH. Nažalost, mnogo toga je ostalo nepoznato, pobijene su čitave porodice, gde niko nije ostao da svedoči o tome ili da traži to nazad ili da povede neki postupak za vraćanje otetog, čitave porodice su nestale i to se jednostavno izgubilo, kao i pamćenje da su postojale te porodice i kakvu su pokretnu ili nepokretnu imovinu imale - navodi Radun.