USPON I PAD AGROKORA: Kako je nastala imperija Ivice Todorića?!

Foto: youtube.com/ TV1 HD

Foto: Ilustracija

Tako je Todorić u jednoj od nedavnih objava na svom blogu zapitao: "Hoće li vlada takav scenario primeniti i na Scwartz grupu? Hoće li nacionalizovati i Lidl".

Todorić je, naime, specifična hrvatska dinastija i poslovanje Ivice Todorića se ne može razumeti bez uvida u istoriju te familije koja se početkom devedesetih prošlog veka izdigla kao prva među 200 porodica prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana, koja je trebala da preuzme hrvatsku privredu.

Osim što u širokoj porodici dominiraju imena Ante i Ivan (sa varijacijama Ivo ili Ivica), to je porodica koja koketira sa specifičnim odnosom biznisa i politike još od Todorićevog dede (Todorići, inače, potiču iz sela Zmijavci kod Imotskog), koji je u vreme Kraljevine Jugoslavije pet godina bio seoski glavar, i kažu da je bio za Jugoslovensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića nasuprot većini u selu koja je bila za Vladka Mačeka. 

Komunistički funcioneri

Najstariji njegovi sinovi Ante i Ivan bili su istaknuti komunistički funkcioneri.

Ante stariji je 1963. postao generalni direktor Agrokombinata, jake socijalističke firme za uzgoj stoke i izvoz mesa, živine i jaja. 

Agrokombinat mnogi zovu duhovnom pretečom Agrokora. 

Ante stariji (tako se navodi kako ne bi došlo do zabune sa Ivičinim sinom istog imena, koji je takođe aktivan u rukovođenju kompanijom) bio je poslanik u Veću proizvođača jugoslovenske skupštine, poslanik u Saboru, predsednik agronoma Hrvatske i Jugoslavije, član Uprave Zagrebačke banke... i sve tako do 1971. godine, kada je skrajnut sa maspokovcima kao tehnomenadžer i kadar Savke Dabčević Kučar.

Proveo je četiri i po godine u zatvoru, a po izlasku sa sinom Ivicom ulazi u posao uzgoja cveća. 

A Ivica je, kažu, lično prodavao cveće iz kamiona. 

Zato Ivicu Todorića često nazivaju "detetom cveća". 

Ante stariji je, isto tako kažu, bio blizak sa Franjom Tuđmanom i početak devedesetih je bio idealno vreme za ovu porodicu da krene u uspon. 

Rat i raspad Jugoslavije su dočekali sa hiljadu zaposlenih.

Prema anketi koju je proveo RTL, čak 20 posto građana za propast Agrokora krivi Franju Tuđmana i njegovu politiku 200 porodica. Za još gotovo toliko ljudi krivci su "sve prethodne vlade".  Polovina anketiranih najodgovornijim smatra, naravno, Ivicu Todorića.

Agrokor je prošlost

Agrokor je, kako prenosi portal 24sata, nesumnjivo prošlost hrvatske privrede u bilo kojoj varijanti raspleta. 

Zasad su dve. Prema prvoj, Antonio Alvarez III. prvo će uspostaviti kakvo-takvo funkcionisanje kompanije pozajmljenim novcem od kreditora koji su ga i doveli, a zatim će - kako je Sberbank već najavio - prodavati komad po komad u nastojanju da dobije što višu cenu i sačuva vrednost novca koji su kreditori uložili.

Nešto možda preuzme i neka velika ruska kompanija, ali Agrokora kakav je dosad bio u doglednom razdoblju od godinu ili dve - više biti neće. 

U drugoj varijanti, u kompaniju će vlada postaviti svog namesnika. 

Prema svim dosadašnjim iskustvima, vladin namjesnik u Agrokoru može samo premetati papire i biti posrednik od onih kojima je Agrokor dužan prema vladi koja treba da “rešava probleme”. I koja ga postavlja.

Drugi je scenarijo puno gori.

Njime se pokušava održati kliničkog mrtvaca. 

U drugom se scenariju pokušava sačuvati prošlost, koje se odriče čak 90 posto anketiranih, što je iznenađujuće pozitivan rezultat. 

U sve tri varijante odgovora ispitanici su prepoznali da su Agrokor i njegova sudbina rezultat hrvatske privatizacije.

Vlada, međutim, kao i prethodne vlade, pokušava da sačuva prošlost tako da sačuva rezultate privatizacije.