Hrvati na perfidan način hoće da otmu naše milione

Foto: Tanjug/D. GRIZELJ

Hrvatski premije Andrej Plenković

Sličnih pokušaja bilo je i ranije, međutim, oni nisu prolazili, ali je rupa sada očigledno pronađena negde u sistemu Privrednog apelacionog suda, iz kojeg nam, inače, juče nisu odgovorili na poslata pitanja.

PO DRUGI PUT

Po drugi put ovaj sud je sredinom decembra ukinuo odluku Privrednog suda u Beogradu, kojom je odbijen zahtev Zagrebačke banke za priznanje hrvatske sudske odluke, po kojoj se od Jugobanke (koja je u stečaju) dozvoljava naplata sudskih troškova od oko 100.000 evra za postupak vraćanja imovine vođen u Hrvatskoj. Ne samo da imovina nije vraćena već ovo, praktično, otvara vrata da se eventualno na isti način tretira čak 180 potencijalnih zahteva iz Hrvatske po ovom osnovu. Svi ti postupci, kada bi došli na naplatu, naneli bi srpskoj strani štetu koja se meri milionima evra. Faktički, time bi najviše bili oštećeni država i razni drugi poverioci firmi i banaka u stečaju.

Sudije pogazile i stav ministarstva Foto: Privatna arhiva Privredni apelacioni sud doneo je spornu odluku uprkos izričito suprotnom stavu našeg Ministarstva finansija. To ministarstvo, kako kažu naši sagovornici, pravni stručnjaci, na osnovu detaljne stručne analize ustanovilo je da nema reciprociteta i jednakosti u postupku, što je bio osnov za donošenje ispravne prvostepene odluke 14. oktobra 2019. Tu odluku, međutim, ukinuo je drugostepeni sud - Privredni apelacioni sud.

Povraćaj kapitala srpskih preduzeća, kao i imovine proteranih Srba iz Hrvatske, trebalo je da se reši Bečkim sporazumom o sukcesiji, koji je potpisan daleke 2004. godine. Međutim, od tada do danas Hrvatska uporno sabotira ovaj proces. Svaki zahtev srpskih preduzeća za povraćaj svoje imovine u Hrvatskoj tamošnji sudovi glatko su odbacili.

S druge strane, srpski sudovi, poput Privrednog apelacionog suda, u kome sede sudije postavljene još u vreme vladavine Demokratske stranke i čuvenog reizbora, koji je ostavio katastrofalne posledice, drže stranu Hrvatima iako bi prvenstveno trebalo da štite interese sopstvenih građana i države Srbije.

ISPLATA TROŠKOVA

Profesor Međunarodnog prava Dejan Mirović kaže za Srpski telegraf da za ovakvu situaciju postoji samo jedan odgovor.

Linta: Odluka je skandalozna Foto: Medija centar Beograd Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta smatra skandaloznom odluku Privrednog apelacionog suda, posebno što Hrvatska još od 2004. godine, kada su potpisali Bečki sporazum, samo iznalazi načine da zaobiđe svoje obaveze kada je u pitanju vraćanje imovine Srbima. - Odluka Privrednog apelacionog suda je apsurdna i skandalozna. Nije tajna da je Hrvatska odavno imovinu srpskih preduzeća pretvorila u svoju i rasprodala ili dala u višedecenijski zakup, bez namere da to ikada vrati srpskim preduzećima - kaže Linta. Simić: Šizofrena situacija u kojoj je Hrvatima sve dodeljeno uz izuzetno sporan osnov nije imala za posledicu ničiju odgovornost.

- Rešenje je primena jednog od osnovnih načela međunarodnog javnog prava, a to je načelo reciprociteta. Znači, kako se Hrvati ponašaju prema nama, tako i mi prema njima. Ne vidim razlog zašto bi bilo drugačije - ističe naš sagovornik.

Advokat Ivan Simić ne želi da se bavi teorijama zavere, ali postavlja pitanje odgovornosti.

- Šizofrena situacija u kojoj je hrvatskim tražiocima sve dodeljeno uz izuzetno sporan osnov, nasuprot tome da srpskim tražiocima nije vraćeno ništa, te da su još i srpski tražioci dužni Hrvatima da plate troškove pred svojim sudom nije imala za posledicu ničiju odgovornost. Naprotiv, imamo dodatno poniženje sopstvenog javnog i pravnog poretka koje nas upućuje na trenutnu stvarnost koja se ogleda u iznova novim pretenzijama prema imovini naših sunarodnika u regionu - objašnjava advokat Ivan Simić.