Hiljadu lica sa Balkana ratovalo ili ratuje na Bliskom istoku, od čega oko stotinu iz Makedonije

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže najmanje dvadesetak pristalica militantne islamske države Iraka i Levanta koji su se borili na Bliskom istoku a poreklom su iz Makedonije poginuli su u Siriji i Iraku. Reč je o osobama albanske nacionalnosti. Nezvanični podaci takođe ukazuju da se građani ove zemlje bore na obe strane u sukobu u Ukrajini. Reč je osobama srpske ili makedonske nacionalnosti.

Borci iz Makedonije ratuju iz različitih razloga: od verskih i ideoloških pa sve do plaćeničkih motiva. Jedni su tako uzeli oružje da ratuju za radikalne terorističke organizacije a drugi borbeno podržavaju vladine oružane snage zvaničnog Damaska i Kijeva.

Prema navodima zvaničnika i rezultatima istraživanja boraca koji već godinama ratuju u inostranstvu ima na stotine. Imajući u vidu da Makedonija ima oko dva miliona stanovnika, reč je o velikom broju ratnika.

Kako navodi Arkadiuš Legjec, analitičar Poljskog instituta za međunarodne odnose Sofan Center, u Ukrajini ovog trena ratuje 213 boraca sa Balkana, od kojih je 14 iz Makedonije - 10 na ruskoj strani, a četiri na ukrajinskoj.

S druge strane, kada je reč o Bliskom istoku, nema podataka koliko tačno boraca ratuje na čijoj strani.

Ipak, makedonski MUP ustanovio je da je tokom određenog perioda na bojištima Sirije i Iraka učestvovalo između 72 i 86 ljudi.

U zaključku vojno-političkih stučnjaka ističe se da Makedonija uspešno rešava ovaj problem i da je iz godine u godinu sve manji broj onih koji ratuju na inostranim bojištima.

Skopski vojnopolitički analitičar Milan Stefanovski u izjavi za Balkansku bezbednosnu mrežu navodi da je u Makedoniji, uprkos nevelikom broju stanovnika, još uvek živ kult ratovanja koji je prisutan kod Makedonaca svih etničkih grupa.

- Klasičan dokaz je da u ovom trenutku možete bukvalno svugde naći nekoga poreklom iz Makedonije, a da ratuje za neke strane interese, strane paravojne formacije i terorističke ćelije - kaže Stefanovski.

Prema njegovim informacijama, ove brojke postepeno opadaju kako se smanjuje dinamika konflikta u Ukrajini i nazire kraj vojnog stanja u Siriji, kao posledica poslednje ofanzive turske armije i simultanih operacija sirijske vojske ka turskoj granici kojima pomažu ruske i iranske trupe.

- Dodatno, broj ovih boraca pada i zbog toga što Makedonija ima i funkcionalne tri državne strategije koje sprečavaju ove pojave i umanjuju njihov štetni uticaj. Postoje i rigorozne zakonske kazne za ljude koji se bore van države. Prema tome, ako se sve pogleda iz šire perspektive, videće se da će naša država postepeno rešiti ovaj problem u dogledno vreme, a mi se nećemo više pojavljivati po medijima kao zemlja sa bezbednosnim rizikom koji proizlazi iz njenih građana - rezimira Stefanovski.

Doktor vojno-političkih nauka Blagoja Markovski u izjavi za Balkansku bezbednosnu mrežu kaže da su izmene Krivičnog zakonika donete uz pomoć zapadnoevropskih zemalja i SAD, kako bi se kriminalizovali oni koji organizuju učešće na stranim ratištima, pre svega u Siriji i Iraku.

- Prema Krivičnom zakonu Makedonije, kazne za učešće na stranim ratištima su do pet godina zatvora, a za one koji organizuju odlazak na ratišta od dve do deset godina zatvora - podseća Markovski.

Prema njegovim rečima, to zakonsko rešenje nije bilo dovoljno da se ova pojava utiša za sva vremena. Ipak, tu dodatno pomaže proces rehabilitacije ratnika i boraca koji se obavlja uz saradnju verskih institucija i lokalnih vlasti iz sredine odakle su ovi ljudi otišli na inostrana ratišta.