Panika u Sarajevu: Devojčica se samopovredila, društvene mreže tinejdžere odvajaju od realnosti
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Informacija o samopovređivanju devojčica u jednoj sarajevskoj osnovnoj školi otvorila je niz pitanja. Da li se radi dovoljno kako bi naselje na internetu bilo sprečeno? Ko bi se trebao baviti prevencijom? Te kolika je uloga škole, a kolika roditelja u sprečavanju ovakvih pojava.
Foto: pixabay.comNema preciznog odgovora. U BiH ne postoji sistemsko rešenje za ovu problematiku. I roditelji i nastavnici nisu dovoljni edukovani, a učenici često znaju više o internetu i društvenim mrežama.
Destruktivno ponašanje jednog tinejdžera alarm je za sve koji imaju maloletnu decu. Na neobično ponašanje pažnju bi trebali obratiti svi iz neposredne okoline. Ovaj put, zbog samopovređivanja, znak za uzbunu poslala je pedagogica jedne sarajevske osnovne škole.
– Nisam proveravala Instagram profile učenika, toliko ne mogu, informisala sam roditelje u saradnji sa razrednicima, roditelji su dalje pokušali proveriti sa decom odakle je i krenuo sami trend, ono što znam je da se brzo širi među učenicima, i da je jako popularan, pogotovo među devojčicama starijeg osnovnoškolskog uzrasta – rekla je Almina Muharemović.
Obaveza je prosvetnih radnika da učenike obrazuju i o pretnjama na društvenim mrežama. Ali, može li se očekivati da svi nastavnici poznaju mreže poput Tindera, Instagrama, Tvitera, Pinteresta?
Foto: pixabay.com
– Oni imaju obavezu da postupaju, da preventivno deluju, da realizuju različite sadržaje i aktivnosti, recimo na časovima odeljenske zajednice o nekim situacijama koje mogu biti ugrožavajuće za njih – objasnila je Melisa Mizdrak, Ministarstvo obrazovanja KS.
Istina je da, kažu iz Saveta roditelja, da brze trendove na vebu, ne mogu pratiti ni nastavnici ni roditelji. Mladi najčešće znaju više o društvenim mrežama zbog čega je, kažu, potrebno uključiti stručnjake.
– Zaista, preventivno bi se trebalo delovati da uputimo i roditelje, koje su to opasnosti koje se dešavaju da oni budu svesni da na vreme mogu zaštiti svoju decu. Nekada roditelj iz najbolje namere prema svom detetu dozvoli svom detetu da uđe u problem, pa i ove vrste – navela je Dijana Parla.
Poseban problem, pored međugeneracijskog jaza u BiH predstavlja i neuređena internet oblast. U ovom trenutku ne postoji niti jedno zakonsko rešenje na nivou FBiH koje reguliše ponašanje na društvenim mrežama. Zbog toga je i policijskim službenicima postupanje ograničeno. Iako reaguju na pretnje i proveravaju navode, često se nađu u začaranom krugu.
Veliki problem predstavlja i izostanak uredbi kojima bi se regulisao sadržaj na internetu
– Na određeni način bi bili potrebno urediti šta su to prekršaji ili krivična dela, koja se mogu počiniti putem društvenih mreža, definisati društvene mreže kao pojam javnog mesta, što bi u konačnici dalo za obavezu i nadležnost policiji da procesuira takve stvari – izjavio je Mirza Hadžiabdić, portparol MUP KS.
Periodično u fokus javnosti dođe vest o destruktivnom ponašanju maloletnika, motivisanim porukama sa društvenih mreža. Najveći takav slučaj zabeležen je pre dve godine, kada se pojavila samoubilačka igrica plavi kit, pirenose mediji.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)