EKSKLUZIVNO! "JOKIĆ SE VRACA U REPREZENTACIJU SRBIJE"? Pitali smo Pešica o centru Denvera, Kari odgovorio KAO IZ TOPA!

Osim uspeha s nacionalnim timom, beležio je Pešić vrhunske rezultate i u klupskoj košarci, posebno s Barselonom, koju je 2003. odveo do trofeja u Evroligi. Zbog velikog iskustva košarkaški stručnjaci rado kradu znanje od novog selektora Srbije, a Svetislav Pešić u razgovoru za Srpski telegraf priznaje da od njega savet traže i poznati fudbalski treneri kao što su Pep Gvardiola i mnogi drugi.

Poznato je da ste veliki ljubitelj fudbala. Ima li neke sličnosti između košarke i igre na zelenom tepihu?

- O fudbalu bih mogao da pričam koliko hoćete. Redovno idem na utakmice. Bio sam na meču Bajern Minhen - Barselona, video sam se s Laportom. Znam i dosta fudbalskih trenera, čak sam i više u kontaktu s njima nego s košarkaškim.

Pitaju li vas nekada za savet?

- Nije to savet, više pitaju da im objasnim kako neke stvari funkcionišu u košarci, šta mogu da iskoriste u fudbalu, posebno organizacija posle izgubljene lopte. Dobar sam s Pepom Gvardiolom, ali i ostalim trenerima.

Vratila su se u Srbiju velika trenerska imena kao što su Dragan Stojković Piksi, Željko Obradović i vi. Koliko to znači za srpski sport?

- Kada sam se prvi put vratio u Zvezdu, bilo je zbog nostalgije. Sad je nešto drugo u pitanju. Svi su sad došli nešto da naprave. Videli su potencijal. Piksi želi da uspe i dobro mu ide zasad. Željku je bila želja da vodi ponovo Partizan, to mu se i ostvarilo iako mu neće biti lako.

Supruga Vera, kada ste postali selektor Srbije, rekla vam je da morate da osvojite Olimpijske igre jer tu medalju nemate. Da li slušate lepšu polovinu?

- Slušam, ali ne čujem! Mnogo je važniji put do svega toga nego samo takmičenje. Svi moramo da shvatimo da mi više nismo Jugoslavija i da je sad put ka medalji četiri puta teži. Dosta stvari mora da se poklopi i igrači moraju da slušaju trenera i ne sme da bude uticaja sa strane.

Prema vašem mišljenju, imaju li menadžeri veliki uticaj na igrače?

- Veoma je bitno da agenti i treneri znaju u kom pravcu ide nečija karijera. Treneri ne bi smeli da se plaše uticaja agenata i moraju da ih prihvate kao partnere u razvoju igrača, ali i obrnuto. Mora da se zna da najvažnija osoba u životu nije agent, već trener.

Poslednjih dana pominje se da bi igrač Memfisa Džon Končar, koji je poreklom s naših prostora, mogao da obuče dres "orlova". Da li ga imate u planu?

- Svi su u planu. Imam spisak od 10 igrača koji imaju naš pasoš, ali su nam prioriteti oni koji igraju evropsku košarku. Žao mi je samo što Tristan Vukčević nema pravo igranja do 21. godine. Vrlo je talentovan, obavili smo dug razgovor u Minhenu kada je Real igrao protiv Bajerna. Šteta što on nije dobio pasoš kad je trebalo.

Vika i bacanje table danas ne pomažu

Nedavno ste predstavili knjigu "Moja igra - moj put", da li je to vaša autobiografija?

- Ne, to nije autobiografska knjiga. Ja sam samo želeo da prikažem život trenera, naravno, s mojim imenom. Govori se o tome kako socijalna sredina (ulica, škola, porodica i sportski klubovi) utiče na razvoj. Na kraju krajeva, kako sam ja postao trener, šta treba da ima trener. Knjiga se sastoji iz dva dela, u prvom se govori o životu trenera, a drugi deo je o mojoj košarkaškoj filozofiji. Govorim o tome kako rešavam probleme u trenerskom poslu.

Šta danas mora da zna trener da bi bio dobar stručnjak?

- Vrlo je važno da budu iskreni, kako prema sebi tako i prema ostalima. Problemi moraju da se zovu pravim imenom. Ranije je trener vikao i kritikovao igrače i to je bio direktan uticaj. Danas nije dovoljno da nekoga kritikuješ da on bude bolje, već mu moraš dati jasne smernice kako da bude bolji. Znači, ne vikom i bacanjem table, kao nekad, već konstruktivnim razgovorom.

 

BONUS VIDEO: