PROSLAVLJALI SMO VASKRS U MRAKU dok su bombe padale oko kuće!

Foto: Tanjug

Marko Simonović

- Kao da je juče bilo. Majka Sunčica, sestra Miljana i ja sedimo za stolom, a napolju odjekuju eksplozije. Pokojni otac Zoran je morao da radi, on je bio vojno lice. Struje mislim da nije bilo ni to veče, bili smo u mraku uz sveće. To je bio moj najtužniji Vaskrs. Ranije smo se zajedno sa dve mamine sestre okupljali kod nedavno preminule bake. Mi deca smo uživali. Te godine je bilo sve drugačije. I tog dana je uzbuna za vazdušnu opasnost prestala samo između četiri i pet sati noću. Mi smo živeli na jednom uzvišenju s koje je pucao brisan prostor prema kasarni "Dušan Silni", koju su gađali svakodnevno. Dešavalo se da je noću toliko jako bombarduju da ujutro kad svane zbog zbog detonacija pola stvari u dečjoj sobi ne bude na svom mestu - priča nam Simonović.

Kada je završena agresija, Marko se sa porodicom preselio u Beograd, a ostatak familije se rasuo po centralnoj Srbiji. Ipak, za Prištinu ga vežu samo lepe uspomene.

- Moj grad je uvek bio podeljen, ali su moju porodicu svi poštovali. Redovno smo išli u Crkvu Svetog Nikole, koja se nalazi na putu prema planini Grmiji. Nismo imali nikakvih problema sa komšijama Albancima. Neki su nam čak pomogli kada smo odlazili, a sa drugima smo i danas u kontaktu. Mi smo otišli u Beograd, jedna tetka u Kragujevac, a druga u Niš - dodao je srpski košarkaš.

U bratskoj Rusiji kao kod kuće Ovaj Vaskrs Marko Simonović proslavlja daleko od doma, ali se u Sankt Peterburgu, gde igra za Zenit, oseća kao kod kuće. - Ja sam za Ruse pravoslavni brat, tako me zovu. Mnogo vole nas Srbe. Drže do svih pravoslavnih običaja, zato se u Sankt Peterburgu osećam kao kod kuće, pogotovo sad za praznike, koje izuzetno poštuju - kaže Simonović.