"Srpski telegraf" na meču Bundeslige u Frankfurtu: Druga dimenzija fudbala, ovoga u Srbiji nema!

Foto: Republika

Navijači Ajntrahta

"Srpski telegraf" je imao priliku da budu gost "Eurosporta", koji prenosi utakmice Bundeslige. Izbor je bio Frankfurt, kojem često dodajemo ić na kraju, jer su Srbi poslednjih godina neizostavni deo Ajntrahta. Ovaj grad živi za klub, bez obzira na to što ne može da se približi, po broju titula, Bajernu (29), Nirnbergu (9), Borusiji iz Dortmunda (8), Šalkeu (7), Hamburgeru (6), Borusiji (M) i Štutgartu (5)...

Ajntraht je samo jednom pokorio fudbalsku Nemačku (1959. godine), ali tamo se ne navija, kao u Srbiji, najčešće za jedan od dva velika kluba, već svako, posebno u svom gradu, ima ogroman broj pristalica. I kada krenu na utakmicu, nema mlađih i starijih, niti bilo kakvih podela. Cilj je samo jedan - pomoći voljenom klubu, pevati od prvog do poslednjeg minuta, bez obzira na rezultat.

Timu iz Frankfurta u poslednje vreme ne ide, od 2. novembra (Bajern 5:1) nema trijumf u Bundesligi, ali to baš ništa ne menja u odnosu navijača prema ekipi. Zvižduk ne možete da čujete, osim ako nije upućen gostima ili sudijama, sa tribina uvek stiže podrška. Muškarci su, naravno, većina, ali mnogobrojne su i pripadnice lepšeg pola, među kojima i gospođe koje su obučene u klupsku duksericu i do stadiona stižu s limenkom piva u ruci.

Foto: Republika

Pivo se pije pre, za vreme i posle utakmica. U navijačkim šatorima oko stadiona, na tribinama, kasnije i u vrhunski organizovanom gradskom prevozu, gde možete da sretnete i one kojima se svet prilično ljulja zbog količine alkohola u krvi. Obavezne su, naravno, i kobasice. Cene i jednog i drugog zadovoljstva su 3-4 evra. Šal možete da kupite za pet evra na mnogobrojnim štandovima oko stadiona, dok je u zvaničnoj klupskoj prodavnici tri puta skuplji.

Liga je vrhunski organizovana, nema zvezda i zvezdica, razmaženih fudbalera, kao kod nas. Tamo je svako na usluzi medijima posle meča, nema onih što nosem bez ikakvog razloga paraju nebo, a da ništa još u svetu fudbala nisu dokazali. Tamo je sve u službi najvažnije sporedne stvari na svetu. Zbog toga se na većini stadiona uvek traži karta više, o čemu ćemo mi verovatno večno da maštamo...