IZ TREĆEG PUTA SAM POSTAO SELEKTOR

n Da li ste se čuli sa predsednikom FS Crne Gore Dejanom Savićevićem?

- Ne. Proveo sam prelepe tri godine u fantastičnoj saradnji sa ljudima iz FS Crne Gore, sa svima, i onda se sve to promeni u par sati. To je počelo kad smo bili u Dablinu na žrebu, kad je izvučeno Kosovo. Tad je nastao problem, možda je mogao da bude rešiv nekim spinovanjem medijskim, ali teško. Tog momenta nisam pripadao tom ambijentu i kad je tako, treba da odeš. Sa druge strane imaš odgovornost. Ali onda meriš, imaš svoju državu, gde treba da se vratiš.

n Kako bi sad izgledao vaš odlazak u Crnu Goru?

- Rođen sam u Beogradu, ali odavno sam u 21. veku. Svako ima prava da odluči svojom glavom. I ja tražim autonomiju, ako treba da poginem, poginuću svojom glavom. Videćemo za 10-20 godina da li je bilo suludo ili ne. Morao sam da uradim šta sam uradio, i da je to najčistije i najpoštenije. Čestit sam i pošten i mogu široko da odem dole.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Ljubiša Tumbaković sa novinarima Srpskog telegrafa

n Od večitog kandidata stigli ste do željene klupe Srbije.

- Odavno sam ostavio iza sebe poziciju selektora Srbije. Jako dugo trajem kao trener. Imam neku satisfakciju jer sam uspešan. Kad se stavi sve na papir, videćemo da je iza Ljubiše Tumbakovića 15 trofeja. U SRJ, Srbiji, Kini, bilo gde. Tih godina, kad smo ušli u višepartijski sistem, i sport je počeo da gubi svoju dimenziju. Na jednom sastanku FSJ jedne noći sam postavljen za selektora. Ujutru kad sam ušao u autobus u Čelarevo, kup utakmica, čuo sam vest da je novi selektor reprezentacije Jugoslavije Milan Živadinović. Reko, pa, noćas su me postavili. Ne verujem da sam bio ni jedan minut selektor. Tad sam postavljen.

n Da li je bilo još nekog momenta kad ste bili ozbiljan kandidat?

- Najozbiljniji sam kandidat, a nikad nisam bio ozbiljan. Bio sam u Iranu, zove me Tole Karadžić, kaže: "Ajde dolazi". Došao sam u klub gde sam postavio uslove, gde sam hteo da ne prihvate, a oni prihvate. Tole je tražio da dođem prvim avionom. Nije ga zanimalo obeštećenje. To je bilo posle Antića, a Pižon je na kraju postavljen. Neko uspe iz prvog puta, ja moram iz trećeg.

n Šta možete da obećate navijačima Srbije?

-Ako nešto obećam, moram da ostvarim. Ako ne ostvarim, moram da idem. Neću da obećam ništa. A rezultat želim više nego svi vi zajedno. Naše ubeđenje ćemo preneti na grupu igrača. U isto vreme da pokušamo da napravimo rezultat. Kad nešto moraš, učinak se smanjuje. Šta moraju? Moraju da nivo patriotske svesti podignu na maksimum. Da budu svesni da kad izađu na teren, moraju da poštuju savez, da daju maksimum u pravcu discipline, borbenosti i htenja.

n Da li patriotska svest podrazumeva i pevanje himne?

- Iskreno, nisam došao do toga. Ako obučem dres i odgovorim svim kriterijumima, pitanje je da li lepo pevam. Neću mnogo voditi računa o tome.

n Često se Hrvati navode kao tim kod kog je jak nacionalni naboj.

- Oni su patriotski naboj podigli na nacionalni. To povećava učinak. Prijatelji mi kažu da je ovo moja kruna karijere. Ovo je nacionalni projekat. Moramo da podignemo svest pojedinaca i njihov kvalitet podigne prema tome šta predstavljaju i koga predstavljaju.

n Da li to znači da Srbiji treba 11 ratnika na terenu?

- Imam drugi pristup. Utakmicu igra i klupa. Svi mi koji smo koncentrisani na utakmicu, svi je guramo. I stručni štab i medicinski blok. Svi da prenesemo pozitivnu energiju na momke koji igraju.

n Hoćete li vratiti otpisane igrače poput Nastasića, Milivojevića, Ivanovića i Stojkovića?

- Danas imam mudrost, iskustvo, praksu neku. Već sam napravio programsku aktivnost, koja će trajati dva meseca. Brzo će proleteti. Biće dosta individualnih razgovora. To je jedan detalj. Drugi detalj se odnosi na ono kako treba ekipa da igra, ubeđenje. Svako od nas različito gleda na fudbal. Osluškivaću od kolega ko se kako ponaša u grupi, da napravim atmosferu koja može da poboljša kvalitet.

Foto: www.profimedia.rs Možemo da pobedimo Ronalda! Kako protiv Portugala 7. septembra u Beogradu? - Treba da uživamo u utakmici. To je doživljaj za narod. Očekujem pun stadion, igramo protiv reprezentacije koja je među najboljima na svetu. Oni imaju budućnost i bez Ronalda. Prave smenu generacija sa sjajnim igračima. Napunimo stadion, suprotstavimo se ekipi koja može da ima slab dan. Nije Ronaldo nepobediv.