BEKI OKAČIO KOPAČKE O KLIN: Portugal je bila prilika koja se ne propušta, ali je sudbina tako htela! (FOTO)

Delijski Vis je ekipa koja se takmiči u Zoni Centar, na zimsku pauzu otišli su sa šeste pozicije na tabeli. Tim je posle dugogodišnje klackalice između Prve i Druge Niške lige već tri sezone u zonaškom rangu takmičenja. 

Tim iz Niškog naselja pre pet godina okupio je nove, mlade ljude i svi zajedno krenuli su sa pravljenjem dobre priče. Deo tog kolektiva bio je i Dušan Stojanović sa kojim danas razgovaramo o odluci da prestane sa aktivnim igranjem fudbala.

Šta je nateralo "Bekija" da u 31 godini okači kopačke o klin?

- Jednostavno želim da provodim više vremena sa suprugom i decom, nisam više toliko slobodan da bih mogao da se posvetim potpuno fudbalu. Volim da budem spreman i da treniram, ne želim da igram utakmice nedeljom pa nedeljom.

Foto: Privatna arhiva Dušan Stojanović

 

Utakmica i gol koji ćeš pamtiti u dresu Delijskog Visa?

- Meč koju ću pamtiti je sigurno onaj iz prošle sezone u poslednjem kolu. Igrali smo za opstanak za direktnim konkurentom, nama je samo pobeda dolazila u obzir i uspeli smo da je izborimo. Što se tiče gola to je trenutak kada sam glavom savladao golmana Maločišta pre od prilike godinu ipo dana. 

Foto: Privatna arhiva Dušan Stojanović

 

Kako je tekla tvoja fudbalska karijera pre pristupanja timu iz naselja?

- Kao mali sam prošao sve selekcije Radničkog iz Niša, sa nekih 14-15 godina prešao sam u Crvenu Zvezdu. Na Marakani sam proveo tri godine u kadetskom pogonu, u tom periodu bio sam i reprezentativac Srbije. 

Posle Beograda povratak u Niš, pa odlazak u Portugal.

- Sa 18 godina sam se vratio u Radnički, gde sam odmah posle toga otišao u Madeiru Nacional u Portugalu. Tamo je bilo odlično, ali se klubovi nisu dogovorili pa sam morao posle samo šest meseci da se vratim.

Posle "izleta" van Srbije karijera je krenula nizbrdo.

- Igrao sam u ekipi Rudara iz Aleksinca koja se tada takmičila u Srpskoj ligi, kasnije sam neki period proveo u Bukoviku, Azbrešnicu i na kraju sam došao u Delijski Vis.

Foto: Privatna arhiva Dušan Stojanović

 

Kod kuće je najlepše, u Visu su svi kao velika porodica.

- Pre pet godina je počelo stvaranje novog tima, klub je gotovo promenjen u celini. Igrači i uprava su većinom drugari koji se i privatno druže. Krivo mi je samo što nema nekog malo jačeg privatnika koji bi pomogao funkcionisanju kluba. Osnovana je i školica fudbala sa oko 40-tak dečaka među kojima je i moj klinac.

Navijačka armija zonaša je sada jača za još jednog člana. Mnogi u klubu se nadaju da će Dušan promeniti svoju odluku kada se otvori prilika da ima više slobodnog vremena. 

BONUS VIDEO: