INTERVJU SA ALENOM TUPAJIĆEM: Svetski rekorder u kopačakama i trener pred kojim je svetla budućnost! (FOTO GALERIJA)

Od 2013. godine prvi put ozbiljnije shvataš ulogu trenera u seniorskom fudbalu u timu Trudbenika, kako je sve počelo?

Foto:  

-Baš tako. Prva trenerska iskustva stekao sam u Trudbeniku gde sam se zadržao tri godine. U tom klubu obavljao sam sve funkcije, od trenera svih kategorija do sportskog direktora.

Prvi poslao van Srbije je bio u dalekom Tokiu?

-Po prvi put kao trener u inostranstvo odlazim 2016. godine u Japan. Bio sam zadužen za vođenje kluba do 18 godina koji se takmičio u nezvaničnom prvenstvu za srednje škole i akademije. Tu sam se zadržao šest meseci gde sam uspeo da osvojim prvenstvu sa akademijom Tokio Seitoku.

Posle Japana odlazite u Vijetnam?

-Čuveni Ljupko Petrović me je tada pozvao da mu budem prvi pomoćnik. Sa klubom Thanhua osvajamo vicešampionsku titulu prvi i jedini put u istoriji kluba. Ponikao sam u Zvezdi gde sam proveo sedam godina u omladinskom pogonu. Tokom fudbalske karijere promenio sam 42 kluba po čemu sam svetski rekoder. Trenersku karijeru počeo sam 2012. godine u fudbalskom klubu Beograd sa Karaburme gde sam vodio omladinski tim

Povratak u Srbiju je bio prilika za novo dokazivanje kao prvi trener?

-Po povratku iz Vijetanam 2018. uvodim tim Zvezdare iz Zone u Srpsku ligu, potom preuzimam Komgrap sa kojim obezbeđujem opstanak u ligi. Posle toga dolazi odličan period u BSK-u iz Borče. Preuzimam tim koji je bio na poslednjem mestu i do kraja sezone uspevamo da se podignemo do desete pozicije. U istom klubu sam počeo i novu sezonu. Tokom osam mečeva u novoj sezoni bili smo na deobi prve i druge pozicije, ali zbog neslaganja sa upravom napuštam klub.

Početak saradnje sa Zoranom Milinkovićem?

-Dobijam poziv 2020. da se pridružim njegovom stručnom štabu u timu Kolubare. Posle Srbije istog leta idemo zajedno u Al Jahru sa kojom osvajamo Prvu ligu i ulazimo u Super ligu. Kiza se zbog porodičnih problema vratio u Srbiju, a ja sam ostao još godinu dana gde sam vodio prvi tim i U20.

Banja Luka, Kragujevac pa Napredak?

-Po povratku iz Arapskog sveta sa Zoranom sam išao u Banja luku gde smo se kratko zadržali. Posle toga smo radili kratko u Kragujevcu gde smo zbog nemilih događaja napustili klub. U Kruševcu smo sa Napretkom završili sezonu u plej-ofu.

Odlučili ste da je vreme za samostalnu karijeru?

-Tokom leta sam imao više ponuda iz Arapskog sveta gde sam ostavio dobar utisak, ali jednostavno se nismo našli. Pre tri nedelje od mog prijatelja iz Krušika dobijam poziv za trenerski posao koji sam i prihvatio.

Alen i Krušik dobitna kombinacija?

-Zvanični debi imao sam na gostovanju odličnoj ekipi FAP gde smo uzeli jedan bod, zatim smo u sledeća dva kola uzeli maksimalnih šest bodova. Ekipa je do mog dolaska u četiri kola uzela ukupno šest bodova.

U karijeri si već proveo neko vreme u Valjevu?

-Tako je, igrao sam za Budućnost Krušik u sezoni 94/95 za vreme služenja vojnog roka. Proveo sam i neki period u ekipi Budućnost Valjevo za koju sam igrao 2006. godine pre odlaska u Rumuniju.

Fudbalski koreni?

-Potičem iz fudbalske porodice gde je moj ćale Miljan Trupajić prošao sve selekcije bivše Jugoslavije. Imao je i jedan upisan nastup za prvi tim. Otac je bio bolji igrač od mene, ali sam ga kao trener nadmašio.

Meč koji ćeš zauvek pamtiti?

-To je verovatno i moj najveći uspeh. Igrao sam finale kupa Makedonije 1988. godine sa ekipom Sloga Jugomagnet (današnji Škupi). Tada smo protiv Vardara izgubili meč sa 2:0. Kasnije smo sa ekipom Slogom izašli u tadašnji kup UEFA.

Gde sebe vidiš u budućnosti?

- Pre svega da završim prvi deo sezone sa sadašnjim timom, posle ću sa upravom videti šta i kako dalje, koji su njihovi, a koji moji dalji planovi. Trenutno završavam edukaciju u Crnoj Gori za UEFA pro licencu. Radio sam već u inostranstvu (Japan, Vijetnam, Kuvajt), ali videćemo. Bitno mi je da u budućnosti dobijem priliku u klubu koji će me podržati na duže staze. Svedoci smo da danas posle 2-3 loša rezultata klubovi već razmatraju opcije za novog trenera što ja ne bih voleo da iskusim.

U igračkim danima bio je poznat pod nadimkom Mirijevski Roj Kin. Sada je svima poznat kao popularni El Loo, nadimak koji vuče od početka trenerskog posla. Alen donosi nešto novo u Srpskom fudbalu, a budući da je na edukaciji za UEFA PRO licencu srpski fudbal dobija trenerskog gospodina, sa harizmom i znanjem velikim trenera. Vreme će pokazati da je na pravom putu, ide korak po korak, ne žuri jer zna da je trenerski put pun prepreka i odricanja.

BONUS VIDEO: