Životinje na antidepresivima zabezeknule naučnike!

Autor:

Razonoda

11.11.2018

07:08

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Najnovija studija u Melburnu je pokazala da su životinje, čudnovati kljunaši, koji žive u zagađenim vodama nedaleko od ovog australijskog grada, najverovatnije izloženi antidepresivima. Njih su, pokazalo je istraživanje, ove preslatke životinje u svoj organizam unele hranom, odnosno putem insekata i paukova koje jede.

Foto: pixabay.com
Kljunari žrtve farmaceutskih proizvoda

Tim naučnika, na čelu sa istraživačima na Univerzitetu Monas, analizirao je insekte i paukove koji su pronađeni u šest potoka u ovom gradu i pronašli su tragove čak 98 odsto različitih vrsta farmaceutskih proizvoda. 

Naučnici su otkrili 69 različitih tipova lekova u insekstima i 66 u paukovima. Naučnici su pojasnili da se lekovi prenose lancem ishrane. Insektima se hrane pauci, a oni su hrana čudnovatim kljunašima, piše Gardijan. 

Lekovi su u potoke dospeli putem pogona za pročišćenje otpadnih voda koji ne uspevaju da uklone sve štetne supstance koje konzumiraju ljudi. Neki stižu kroz septičke jame ili propusne vodovodne i kanalizacijske cevi. 


Voda iz potoka i potočića oko Melbournea, čak i iz onih s vrlo malo otpadnih, sadržala je "ceo koktel lekova", rekli su istraživači, ne skrivajući da su neprijatno iznenađeni. 
Foto: pixabay.com
"Antidepresivi su lekovi izvorno namenjeni otklanjanju depresije kod ljudi, čiji su simptomi potištenost, bezvoljnost, tuga, beznađe, očaj i manjak energije", rekao je koautor studije Majkl Grejs.

Ovo je prvo istraživanje u svetu koje upućuje na to da u lancu ishrane postoji niz farmaceutskih materija i da neke životinje mogu biti izložene i polovini dnevne doze antidepresiva koja se propisuje ljudima, rekla je rukovoditelj studije Erin Ričmond.

- Studija je pokazala da se brojni lekovi u tragovima zadržavaju u organizmima vodenih beskičmenjaka, ali i u vodenim tokovima odakle se ulivaju u kopnena područja koja ih okružuju. Tu ih konzumiraju pauci, ptice, šišmiši. - objasnila je Ričmond. 

Rezultati studije naučnika sa univerziteta Monaš u Melburnu objavljeni su u časopisu Nature Communications.

Komentari (0)

Loading