Kanibali od Brazila do Indije: Gde ljude peku, a gde ih jedu žive?

Foto: pixabay.com

Ilustracija

Bez obzira da li je reč o "duhovnom buđenju" ili potrazi za namirnicama, kanibalizam se i danas praktikuje.

Postoje oblasti u svetu u kojima je ljudožderstvo ukorenjeno u tradiciji i postalo je deo kulture. Bez obzira na razloge, na ovih osam lokacija zalutali turisti bi mogli postati deo ljudožderske gozbe, prenosi "Sputnjik".

Fidži — kanibalska ostrva

Pre procvata turizma, arhipelag Fidži je bio poznat kao kanibalska ostrva. Plemena Fidžija jela su samo pripadnike protivničkih plemena. Kad bi pobedili, žrtve bi raskomadali i pekli na otvorenoj vatri i celo selo bi se gostilo u slavu pobede. Ljude su jeli samo u posebnim prilikama i posebnim "escajgom".

Od 19. veka, međutim, postoji samo jedna poznata kanibalistička grupa locirana u Pećinama Naihehe, na ostrvu Sigatoka.

Jugoistočna Papua Nova Gvineja

Pleme Korovai jedno je od poslednjih na svetu koje praktikuje kanibalizam svakodnevno. Ako uzvodno pratite tok reke Ndeiram kabur velike su šanse da ćete postati deo gozbe ovog plemena. Topli mozak vračeva smatraju posebnom poslasticom koja se jede iz magijskih razloga, jer se pretpostavlja da je kad god umre član plemena uzrok smrti delovanje crne magije. Korovai ne priznaju prirodnu smrt.

Zato nalaze člana plemena koga je opseo "zloduh", ubijaju ga i pojedu kako bi se spasili ostali.

Smatra se da su članovi Korvai plemena pojeli Majkla Rokfelera, sina njujorškog guvernera Nelsona Rokfelera. On je 1861. nestao prilikom ekspedicije na Papua Novoj Gvineji. Njegovo telo nikad nije pronađeno.

Foto: Tanjug/AP

Indija

Indija — dolina Ganga

Pripadnici severnoindijskog hindu plemena Agori tvrde da će doživeti duhovno prosvetljenje ako pojedu preminule. Danas ih ima oko 20, ali nekad ih je bilo više hiljada. Ritual upražnjavaju tako što piju iz ljudske lobanje i svoja tela prekrivaju spaljenim ostacima mrtvih. Jedu samo tela preminulih i tvrde da nikad nisu nikog ubili da bi ga pojeli.

Tvrde i da jedu samo volontere, ali ih je 2005. godine ekipa indijske televizije snimila kako se goste raspadajućim telom koje je plutalo rekom Gang. Postoje priče i da kradu tela iz okolnih mrtvačnica. Veruju da će ih konzumiranje ljudskog mesa spasiti od starenja.

Brazil

Pripadnici plemena Vari bili su poznati po svojim kanibalističkim običajima, ali su im 1960. katolički misionari nametnuli veru i objasnili da ljudožderstvo nije bogougodna stvar.

S krizom iz 1994. godine koja se posebno odrazila na život u favelama, zbog nedostatka hrane vaskrsao je kanibalizam. Ljude su bukvalno ubijali na ulicama kako bi se prehranili.

Početkom 2012. u Brazilu se pojavila sekta koja je tvrdila da su sledbenici božanstva koje im je reklo da bludnice moraju biti pretvorene u poslastice.

Demokratska Republika Kongo

Na sastanku sa predstavnicima UN 2003. godine, ubrzo po okončanju drugog građanskog rata, Sinafasi Makelo, predstavnik Mbuti pigmeja, tvrdio je da su pobunjenici iz Ituri provincije jeli pripadnike njegovog plemena. Žive.

Liberija

Posle prvog liberijskog građanskog rata, Lekari bez granica su našli dokaze o kanibalizmu i prosledili ih predstavnicima Amnesti internešenela (AI). Umesto da pokrenu istragu, predstavnici AI su prikrili dokaze. Tadašnji generalni sekretar AI je rekao: "To šta rade sa telima posle kršenja ljudskih prava ne tiče se naše nadležnosti".

Foto: pixabay.com

Nuku Hiva, Francuska Polinezija

Nuku Hiva je nestvarno lepo ostrvo, ali nešto stravično se desilo 2011. godine nemačkom turisti Stefanu Raminu i njegovoj devojci. Stefan je sa turističkim vodičem otišao na tradicionalni lov na koze i ubrzo je nestao. Kad se vodič vratio, naizgled da obavesti Stefanovu devojku o incidentu, pokušao je da je veže za drvo, ali je ona pobegla, piše blic.rs. Ostaci njenog dečka nađeni su kraj logorske vatre i sumnja se da ga je kanibalističko pleme iseklo na komade. Ostalo je nejasno da li je turistički vodič deo kanibalističkog plemena, ali je svako bio povezan sa njim.

Kambodža

Tokom pobune 1970. godine, kambodžanski vojnici su bili optuženi da odsecaju i jedu srca i jetre Crvenih kmera. Nekad su "meso" Crvenih kmera nosili kući za večeru a nekad su ga jeli na bojnom polju.