NEĆEMO POŠTEDETI NI DETE U MAJČINOJ UTROBI: Dan kada je austrijski princ SPALIO Sarajevo, "cvet među gradovima"!

Autor: Republika

Razonoda

23.10.2021

10:09

Na današnji dan 1697. godine dogodila se jedna od najvećih katastrofa u istoriji Sarajeva. Tada je princ, austrijski vojskovođa i državnik Eugen Savojski s habsburškom vojskom krenuo na Sarajevo i zapalio grad.

facebook.com/Historijski arhiv Sarajevo

 

On je 6. oktobra 1697. godine sa 6.500 ratnika (4.000 kopljanika, 2.500 pešadinaca s puškama, 12 malih topova i dva mužara) krenuo iz Osijeka i prešavši reku Savu kod Broda započeo kratkotrajni napad na Bosnu. Za jedanaest dana stigao je do Visokog koje je opljačkao i zapalio. Princ Eugen je 22. oktobra poslao u Sarajevo trubača i barjaktara, sa zahtevom da se grad preda i izbegnu žrtve.

U pismu koje je uputio vlastima Sarajeva stoji:

- Mi, Eugen Princ, vojvoda od Savoje i Piemonta, vitez zlatnog runa i generalni feldmaršal Njegovog Veličanstva rimskog cara i ugarskog i češkog kralja, glavni zapovednik jedne dragunskog puka i zapovedni general glavne vojske Njegovog Veličanstva, koja je u ratu s otomanskom Portom, ovim dajemo na znanje odličnim građanima i svim stanovnicima, da se, pošto smo Božjom milošću s istom ovom vojskom 11. septembra ove godine pobedili velikog sultana u logoru kod Sente na Tisi, nalazimo ovde u provinciji Bosni i da smo u blizini plemenite varoši Sarajeva, pošto smo pobedničkim oružjem Njegovog carskog i kraljevskog Veličanstva, premilostivog našeg gospodara srećno osvojili sve pozicije i utvrđenja na koje smo naišli, i da usled toga naše dalje prodiranje tim manje ima prepreka, što smo već stigli do ravnice.

Kako nismo došli u ovu zemlju s namerom da pravednom carskom oružju žrtvujemo još ljudske krvi, nego da i one koji traže milost i hoće da se pokore rimskom caru s ljubavlju i dobrotom pripazimo, odlučili smo se iz ličnog obzira prema Sarajevu da ovo pismo pošaljemo s napomenom, ako želite da se spasite od zla, da nam pošaljete jednog ili više izaslanika, ali odmah, jer ćemo inače mi bez oklevanja nastaviti svoj pohod, a onda nećemo ništa uvažiti, jer neće biti vremena za to, da se nanovo sporazumevamo kada se sa svojom vojskom primaknemo bliže.

Ova naša opomena učinjena je u dobroj nameri, ali izjavljujemo, ako se ona ne uvaži, i ako ostanete uporni, da će se naša dobrota izvrgnuti u strogost, pa ćemo sve uništiti mačem i vatrom. Nećemo poštediti ni dete u majčinoj utrobi jer je pripravljeno i teško topništvo.

Neka se niko ne zavarava slabom nadom u otpor, jer se dobro još sećamo koliko je osmanske krvi proliveno u ovom pohodu i kako je ovih prošlih dana postupano s onima koji su se oduprli našem moćnom oružju, tako da je i čehaja bosanskog paše morao pobeći.

Mi ponavljamo svoju dobronamjernu opomenu i uveravamo vas da ćemo dati sigurnu pratnju i za ovamo i za tamo onima koje nam vi pošaljete - navodi se u pismu, prenosi Avaz.

Nakon što je njegovo pismo ostalo bez odgovora, a trubač i barjaktar napadnuti i opljačkani, Eugen naređuje napad na grad. 

Tokom napada, grad je opljačkan i zapaljen. Usled dolaska zime, austrijska vojska se vraća u Osijek. S njom je Bosnu napustilo oko 40.000 katolika. 

"Historijski arhiv Sarajevo" na svom Fejsbuk profilu prisetio se ovog upada i dana kada je vojska Austrijskog carstva opustošila grad.

"O napadu na grad Savojski je vodio dnevnik te svoj pohod opisuje i ovim rečima: "Izričito sam, dakle, uputio marš protiv grada, a čete sam u razvijenoj fronti postavio na uzvisinu neposredno blizu varoši. Odatle sam uputio odrede u pljačku. Turci su, doduše, najvrednije stvari već sklonili, no ipak je preostalo još dosta robe. Predveče je grad počeo da gori (naročito Tašlihan). Grad je vrlo velik i poptuno otvoren; ima 120 džamija krasnih. Turci su vanredno zaprepašćeni i da je bilo pripreme moglo se celo kraljevstvo (Bosna) zaposesti i držati", napisano je, između ostalog.

 

 

Ovaj napad zatekao je Sarajevo, iako iscrpljeno dugim ratovima Osmanlija, kao još uvek bogat i napredan grad koji je doživeo puni uspon u prethodnom veku te je tada nazivan "cvet među gradovima".

"Međutim, u samo jednoj noći, 23. na 24. oktobar, grad je skoro potpuno nestao u požaru, stanovništvo se masovno iselilo ili je delom porobljeno. Pohod je ostavio nesagledive posledice od kojih se grad dugo oporavljao", zaključeno je u Fejsbuk objavi "Historijskog arhiva Sarajevo".

Komentari (0)

Loading