DUŠANOV ZAKONIK je ulivao strah u kosti, a neke odredbe su toliko STRAŠNE da i danas prolazi jeza od njih!

Foto: wikipedia.org

Krunisanje cara Dušana

Propisi iz ovog zakonika važili su za celo carstvo i sve podanike. Urađen je na temeljima Zakonopravila, a u nekim članovima direktno upućuje na njega. Vizantijsko pravo je takođe poslužilo kao uzor za jedan deo Dušanovog zakonika.

Ojačati centralnu vlast i učvrstiti državu su bili ciljevi cara Dušana. Pored toga, hteo je da obuzda srpsku vlastelu i njihove zahteve kojima su slabili državnu vlast.

Prvih 38 članova odnosi se na crkvu, zatim slede odredbe posvećene povlasticama vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi i zemljoradnici).

Od 201 člana koji je postojao u Dušanovom zakoniki, od 135 do 201 je sačuvano, u zavisnosti od prepisa. Zajedno sa Zakonom cara Justinijana i skraćenom Sintagmom Marije Vlastara, Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu. Zakonom su uređeni i bračni i seksualni odnosi, a postojale su i odredbe koje su se odnosile na "blud među supružnicima”.

Neke od odredbi glasile su ovako:

1) AKO VLASTELINKA UČINI BLUD SA SVOJIM ČOVEKOM, DA IM SE OBEMA RUKE ODSEKU I NOS SAREŽE.

2) I KOJI VLASTELIN UZME VLASTELINKU SILOM, DA MU SE OBE RUKE ODSEKU I NOS SAREŽE, A AKO SEBAR UZME VLASTELINKU SILOM, DA SE OBESI, A AKO SVOJU DRUGU UZME SILOM, DA MU SE OBE RUKE ODSEKU I NOS SAREŽE.

3) AKO VLASTELIN, ILI VLASTELINČIĆ, OPUJE SEBRA, DA PLATI STO PREPERA, AKO LI SEBAR OPSUJE VLASTELINA, ILI VLASTELINČIĆA, DA PLATI STO PERPERA I DA SE OSMUDI.

4) KO SE NAĐE DA JE UBIO OCA ILI MATER, ILI BRATA, ILI SVOJE ČEDO, TAKAV UBICA DA SE SPALI NA OGNJU.

 

 

PIJANICA OTKUDA IDE I OZLEDI KOGA, ILI POSEČE, ILI OKRVAVI, A NE UBIJE, TAKVOMU PIJANICI DA SE OKO ISKOPA, I RUKA ODSEČE; AKO LI U PIJANSTVU ŠTO PODERE ILI KAPU SKINE, ILI DRUGU SRAMOTU UČINI, A NE OKRVAVI, DA GA BIJU SA STO ŠTAPOVA I DA SE BACI U TAMNICU, I POTOM DA SE IZVEDE IZ TAMNICE I DA SE BIJE I PUSTI.

AKO SE GDE DESI KOME BILO GOSTU ILI TRGOVCU ILI KALUĐERU, TE MU UZME ŠTO OTIMAČINA, ILI LOPOV ILI KAKVA BILA NEPRILIKA, SVI TAKVI NEKA DOĐU CARSTVU MI, DA IM PLATI CARSTVO MI, ŠTO BUDU IZGUBILI, A CARSTVO MI DA TRAŽI KEFALIJE I VLASTELU KOJIMA BUDE PUT PREDAN I STRAŽE POVERENE. I SVAKI GOST, I TRGOVAC, I LATININ, DA DOĐE PRVIM STRAŽAMA, SA SVIM ŠTO IMA I NOSI, DA GA STRAŽA STRAŽI PREDAJE SA SVIM; AKO LI SE DOGODI TE ŠTO IZGUBI, NEKA BUDE POROTA, ŠTO REKNU VERODOSTOJNI LJUDI PO DUŠI DA SU IZGUBILI S ONIM POROTNICIMA, TO DA IM PLATE KEFALIJE I STRAŽE.

Dušanov zakonik bio je na snazi dugo posle Dušanove smrti (1355), a to dokazuje postojanje prepisa sve do 18. veka. Pisanje Zakonika počelo je odmah posle krunisanja Dušana za cara Srba i Grka 1346. a namera je bila da se ujedine srpski i vizantijski pravni poredak u čitavoj državi.

Nažalost, original Dušanovog zakonika ne postoji, ali sačuvano je preko 20 prepisa. Najstariji i verovatno najsličniji originalu je iz Struge (14. vek), zatim iz Prizrena (15. vek), a taj je ujedno i najpoznatiji. Ovim Zakonikom Srbija je uspostavljena kao pravna država i samim tim ovaj vrhovni pravni akt ima veliku vrednost.