(VIDEO) Ukleti zamak na Fruškoj gori: Zlo se pojavilo kada se lepa naslednica zaljubila u konjušara

Autor: Novosti magazin, Republika

Razonoda

10.09.2020

12:36

Na obrncima Fruške gore nalazi se napušteni zamak "Špicer" čiji prizor uteruje strah u kosti.

youtube.com/Front kulture Novi Sad
Dvorac Špicer

Odrasli Beočinci decenijama upozoravaju nestašnu decu da će ih, ukoliko ne budu slušala, kazniti nevidljivi stanari napuštenog zamka Špicer. Izgovaraju to (o)lako. Ne trepću. Ali, prizor iz nekada raskošnog zdanja na obroncima Fruške gore sve više plaši i starije Sremce...

Do palate, koja to odavno nije, deli nas gusto granje na dvorišnim pločnicima i hrabrost da se kroz njega provučemo. Podmuklu tišinu prekida samo povremeni zvuk svraka koji ne umiruje, već dodatno raspiruje jezu.

Razvaljena vrata, razbijeni vitraži, oguljeni zidovi...

 

Jasno nam je samo da stojimo pred zdanjem čiji razbijeni vitraži, razvaljena vrata i oguljeni zidovi pričaju neku tešku priču. Parčići stakla, komadi urušenog tavana, smeće, šut, bačene igle i špricevi deo su svakodnevne scenografije. Penjemo se "škriputavim" stepenicama, vodeći računa da se ne strovalimo niz njih kao u nekom lošem filmu. Prostor sa fizičkom prazninom od koje podilaze žmarci.

Ovde je nekada živela porodica Špicer, Ede, njegova supruga Klara, sin Jonas i kćerka Johana. Nemački veleposednik i vlasnik fabrike cementa poželeo je da baš na obroncima Fruške gore sagradi dom, pa je tako nikla velelepna palata po zamisli čuvenog Imre Stajndla, tvorca zgrade mađarskog parlamenta.

Špicerova ćerka se zaljubila u konjušara

Ali kuća nikada nije bila ono što je trebalo - kutak porodične radosti. I danas se prepričavaju priče obavijene velom misterije, prema kojima je nesreća počela da se "gnezdi" među zidove dvorca kada se Špicerova kćerka zaljubila u konjušara.

Zamislite taj skandal na početku 20. veka. Pa bilo je logično da imućni roditelji brane tu ljubav, ali niko nije računao da će lepa Johana zbog toga sebi oduzeti život. Porodica Špicer je bila zavijena u crno, a ljudi su pričali da je tada posejano seme zle kobi od koje se ni porodica, ni dvorac nikada nisu oporavili.

Na tavanu su se gnezdili golubovi plašeći Beočince koji su tvrdili da je potkrovlje lavirint misterija. Od tada je priča o duhovima iz Špicera postala svakodnevna tema u ovom kraju.

Poginulo je 10 radnika koji su tajno sahranjeni

Pričalo se i da su 1910. godine radnici cementare otkrili kvar na parnom kotlu upozorivši nadležne da svakog časa može da eksplodira. Niko na to nije reagovao. Nedugo zatim je kotao eksplodirao i 10 radnika je poginulo, a 35 teško povređeno. Radnici su navodno tajno sahranjeni.

Meštani kažu da se ovde odigravaju nekakve misteriozne radnje u režiji duhova, a palata kao da opravdava nadimak - "dvorac izgubljenih duša".

Špicerovi su početkom Drugog svetskog rata otišli u Nemačku, a zamak je bio sedište nemačke komande. Posle rata je nacionalizovan i dobio je novu namenu, pa ga stariji Beočinci pamte kao Dom kulture, biblioteku, školu, radio-stanicu... 

Krajem 80-ih godina počeo polako, ali sigurno da tone, stičući kvalifikacije ukletog mesta. Neki su dolazili sa drugačijim namerama, da bi skidali parket ili lustere i prostirali ih u svoje domove, dok su neki drugi tvrdili da su to radile nečastive sile.

 

Svaki ulazak je na sopstvenu odgovornost

Danas je poseta dvorcu zvanično zabranjena, a svaki ulazak ovde odigrava se na sopstvenu odgovornost. Uz mogućnost da vam se plafon sruši na glavu ili da propadnete kroz pod.

Gde je misterija, tu je i apsurd, pa su tako mnogi mladenci baš ovde sklopili brak ili se slikali među tragovima vitraža u duginim bojama i ostacima secesije.

Dvorac Špicer je stavljen pod zaštitu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali i dalje nepovratno propada.

 

Komentari (0)

Loading