Šta je to dragi kamen i koji tipovi postoje?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kasnije je otkriveno da je neko kamenje tvrđe od ostalog i da duže traje. Tako je došlo do toga da vrednost nekog dragog kamena ne zavisi samo od njegove boje, sjaja ili retkosti, već i od tvrdoće. Dijamangi se danas, na primer, smatraju najdragocenijim jer pored toga što su lepi, predstavljaju i najtvrđe drago kamenje.

Izraz dragi kamen se, u stvari, upotrebljava samo za četiri najdragocenija kamena: dijamant, rubin, smaragd i safir. Ostali se nazivaju poludragim kamenjem, kao što su opal, ametist i topaz. Mnogi dragi i poludragi kamenovi su blisko srodni.

Dijamant je najdragoceniji i najjednostavniji dragi kamen. Sastoji se od samo jednog elementa - čistog ugljenika. Rubini i safiri su varijante minerala korunda. Rubini imaju lepu crvenu boju zbog male količine gvožđa u korundu. A safiri su svetloplavi ili baršunastoplavi zbog prisustva raznih oksida.

Veliki deo najlepšeg dragog kamenja se sastojl od jedinjenja silikata. Topaz i turmalin spadaju u grupu silikata. Isto tako, granat i žad. Neko manje skupo drago kamenje pripada grupi kvarca, čistom silicijumu. Takav je ametist. Opal je silicijum koji sadrži pet do deset procenata vode. Spada u ono drago kamenje za koje se veruje da onome ko ga nosi donosi nesreću. Čak i danas mnogi zbog te stare praznoverice neće da nose opal.

Savremena nauka počinje veštački da proizvodi drago kamenje - dijamante, smaragde, rubine i safire. To nisu imitacije dragog kamenja, već su isti kao prirodno kamenje, samo što su proizvedeni u laboratorijama.