OTAC JOSIJA TRENHAM: Šta Hrišćanstvo zaista uči o seksu

Autor: pravoslavni-odgovor.com, Republika

Razonoda

23.12.2020

13:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Pravoslavni Hrišćani u SAD (ali i u Srbiji), nalaze sebe na početku 21. veka, okružene kulturnim miljeom koji je posthrišćanski, sekularni, i stran umu Crkve. Nigde ova stvarnost nije tako vidljiva, kao u polju ljudske seksualnosti. Seks je bio nasilno izvučen iz svog pravilnog konteksta, a odvojen od mudrosti i blagoslova Crkve, savremeni čovek, nošen je seksualnom konfuzijom. Sa jedne strane, znamo više o praksi i tehnikama seksa više nego ikada ranije, a sa druge strane, znamo veoma malo o svrsi, smislu i kontroli seksa u velikom planu Božijem.

Seksualna revolucija šezdesetih je majka većine savremenog razmišljanja o seksualnim odnosima. Iz nje su izrasle sledeće pogrešne ideje. Seks je apsolutno bitan za ispunjenje ljudske sreće i razvoja. Devstvenost je jedno nesrećno i neispunjeno stanje. Seksualne potrebe i nagoni muškaraca i žena su istovetni. Svaki seks je dobar, dok god on ukuljučuje i ljubav, ili bar suzdržanje od „povređivanja" druge osobe. Tradicionalni hrišćanski pojmovi o seksualnosti su represivni i ne podudaraju se sa čovekovom ličnom slobodom.

Ovakvo razmišljanje je odvelo u ogromne tuge, a loši plodovi seksualne revolucije u toku trideset godina, očigledni su: eksponencijalno uvećanje nasilja u kući, preljube, polnih bolesti, vanbračne trudnoće, abortusai razvoda. Život prema običajima seksualne revolucije, niti slavi Svetu Trojicu, niti potpomaže dostojanstvu i spasenju muškaraca i žena.

Mi, Pravoslavni Hrišćani, moramo znati više od onog protiv čega smo. Moramo znati za šta smo. Šta tačno Pravoslavna Crkva uči o seksualnim odnosima? Prvo, seks nije suštinski važan za pun ljudski razvoj i sreću. Čovečanstvo nije stvoreno radi seksa. Seksualni odnosi kakve znamo, nisu postojali u Raju. Adam i Eva su živeli bez seksa, i to u neopisivom blaženstvu. Seksualni odnosi su počeli tek kada je čovečanstvo palo u greh, i bilo lišeno svoje drevne slave i Duha Svetog.

Ovo je učenje Knjige Postanja: „I Gospod Bog izgna ga iz vrta Edemskog… Iza toga Adam pozna Evu ženu svoju; a ona zatrudne" (3:23; 4:1). Sveto Pismo takođe uči da kada čovečanstvo bude vaskrsnuto u Carstvo Božije, neće biti seksa na Novim nebesima i na Novoj Zemlji. Odgovarajući na odgovor Sadukeja, čiji je prigovor podrazumevao da će zemaljske norme braka i seksa da se nastave na Nebesima, nap Gospod Isus Hristos je učio: „Jer u veskrsenju niti se žene, niti udaju, nego su kao Angeli Božiji na Nebesima".

Da esks nije suštinski za zdravlje i pun život, takođe se vidi i u primeru života, našeg Najslađeg Spasitelja Isusa Hrista. Naš Gospod Isus Hristos je savršeno ljudsko biće, a ipak On niakda nije imao seks. On je odbacio blagoslov zemaljskog braka, i uspešno savladao sva seksualna iskušenja sa ciljem da neprekidno izvrši volju Svoga Oca, što Mu je bila sama hrana i piće.

Daleko od toga da je suštinski za ljudski život, seks je podsetnik gubitka naše duhovne prefinjenosti i dostojanstva, zbog našeg pada u greh. Seks je stvoren za dobro u ovom palom svetu, ali ni na koji način u srži ljudskog razvoja i sreće.

Drugo, osvećena devstvenost je najviši način života. Daleko od toga da je nesrećan i nepotpun način života, čednost je najviši izraz ljubavi i posvećenja Bogu. Takav život je postao moguć samo nakon oplemnjeivanja ljudske prirode, Ovaploćenjem, Smrću, Vaskrsenjem i Vaznesenjem Gospoda našeg, Isusa Hrista, i izlivanjem Duha Svetoga na ljudska tela na Svetu Pedesetnicu.

Od tog vremena čovečanstvo se radikalno izmenilo, promenilo i oslobodilo zemaljskih uza. Devestvenici Crkve, pre svega naši monasi i monahinje, najbolji su dokaz prisustva Carstva Božijeg na zemlji i znak protivurečnosti nade u ovaj pali svet. Kada je Sveti Atanasije Veliki bio upitan od skeptika da dokaže da je Isus doneo Carstvo Božije na zemlju, on mu je odgovorio ukazujući na devstvenike Crkve, kao neoborivi dokaz prisustva Carstva na zemlji.

Pre Ovaploćenja našeg Gospodara Isusa Hrista, za devstvenost tokom celog života nije se ni čulo. Gospod naš Isus Hristos je predložio i pokazao takav život, kao što je to uradio i Sveti Apostol Pavle.

Naši najveći Svetitelji, Prečista Bogorodica i Uvek Djeva Marija i Sveti Preteča i Krstitelj Jovan, poštujući istovremeno plemenito stanje braka i njegove sseksualne odnose, odbacili su seksualne odnose i posevtili svoju čednost. Od tog vremena do danas, neizbrojivo mnoštvo devstvenika Svetitelja ispunilo je Jedinu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Svako ko prigrli uspešno takav, predivni način života, tebao bi da u brak uđe ne sa zemaljskom mladom ili mladoženjom, već sa Samim Isusom Hristom. Čak i za one sa darom braka, devstvenost je dragoceno blago koje treba da se čuva i daruje na način, darovanja ljubavi svojoj supruzi, sa kojom je čovek prvi put sjedinjen u Tajni Hrišćanskog braka.

Treće, seksualni odnosi su dobri samo onda kada se upražnjavaju prema planu Tvorca. Bog je stvorio seksualne odnose iz tri osnovna razloga: da se izbegne bludničenje, da sjedini muža i ženu u snašnij vezi i da se rađaju deca, koja će se podizati da obožavaju Boga i za podizanje Crkve. Sveti Pavle piše, „Dobro je za čoveka da ne dira ženu. Ipak, da izbegne blud, neka svaki čovek ima svoju ženu, i svaka žena ima sopstvenog muža."

Od našeg otpadanja od blagodati, naše strasti su poremećene. Za najveći deo ljudi, ovaj poremeća je posebno vidljiv u snažnim seksualnim nagonima. Seksualni odnosi u braku, obezbeđuju bezbednu i smirenu luku za kroćenje i preusmeravanje ovih nepokornih strasti i želja.

Seksualni odnosi su takođe stvoreni da služe kao bračna veza. „Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo." Fizičko jedinstvo seksualnih odnosa je stvoreno da ojača bračnu vezu, odigravanjem veoma stvarne fizičke veze, ali i rađanja dece, koje je stvorenje ne samo muža ili žene, već iz njih dvoje zajedno.

Iz ovog razloga, snažni seksualni odnosi se ne ostvaruju ni sa kim drugim, sem sa Bogom darovanom suprugom. Seksualni odnosi su takođe storeni za rađanje dece. Jer za bračni par, seksualni odnosi ne samo da su neopsivi blagoslov, već jedan od glavnih načina ispunjavnja Božije zapovesti „množite se i napunite zemlju". Rađanje dece je dužnost Hrišćanskih supružnika, i ne može biti izbegavano ili umereno, sa drugim svrhama seksualnih odnosa. Oni koji nisu spremni da preuzmu odgovornost sekszualnih odnosa, ne treba ni da učestvuju u njima.

Snažno zadovoljstvo seksualnih odnosa je stvoreno od Boga da obezbedi rađanje dece, pošto su teškoće neodvojive od nošenja dece i Hrišćanskog roditeljstva, mogli inače da iskušaju supružnike da izbegnu svoju svečanu odgovornost. Današnja kultura kontracepcije udara u srce Bogom stvorene zajednice zadovoljstva i odgovornosti, birajući da prigrli zadovoljstvo, uz izbegavanje odgovornosti podizanja dece i to naziva „planiranjem porodice". Takvo „planirano" roditeljstvo je u stvarnosti planirana neplodnost i rušenje porodice, i kao takvo, strogo je zabranjeno od strane Svetih Otaca kroz istoriju Crkve. Sveti Apostol Pavle uči da udate žene nalaze svoje spasenje u i kroz rađanje.

Imajući napisano šta Crkva govori o Bogom stvorenoj svrsi seksualnih onosa, zaključimo navođenjem koji seksualni odnosi su jano van svrhe, i na taj način grešni.

Homoseksualni odnosi su zabranjeni kao izopačenje stvorenog poretka, i kao napad na Bogom zapoveđeni heteroseksualni brak. Osobe sa snažnim homoseksualnim raspoloženjima, koje su se pokazale otpornim na preorijentaciju, pozvane su od Hrista da se bore sa ovom strašću u zagrljaju čednosti, i ako je uopšte moguće, da uđu u monašku zajednicu, gde se može živeti život u zajednici ljudi.

Masturbacija je osuđena kao samo-zadovoljavanje, jer je rasipanje semena i njegove rađajuće namene, i kao neprikladno okretanje ka sebi i odbijanje bračnog konteksta seksualnosti. Ona je uvek grešna.

Seksualni odnosi pre braka su snažno osućeni kao bludničenje, svetogrdno prljanje Hrama Duha Svetoga, proneveravanje buduće supruge i štetni su za razvijanje budućeg, stabilnog braka. Nije slučajno da porast predbračnog seksa, ide uporedo sa porastom razvoda i bračne nesreće. Uzeti veoma uzvišene stvari braka, van njihovog blagodatnog vida, večite odanosti, i blagoslova Crkve jeste recep za katastrofu.

Sam brak ne ozakonjuje sve oblike seksualnosti. Seksualni odnosi supružnika treba da su umereni, sa prikladnim ograničenjima. Umerenost je određena i regulisanjem vremena i metoda seksualnih odnosa. Odnosi u dane posta, na veče pre primanja Svetog Pričešća i na dan kada je neko od supružnika primio Svete Darove, zabranjeni su kao bezakono snishođenje telu. Analni i oralni odnosi, kao i korišćenje pornografije i seksualnih pomagala, jesu seksualna izopačenja i uvek su grešni, čak i za oženjene Hrišćane. Neprirodno produženje seksualne želje, kroz korišćenje droga, kao što je vijagra, zabranjeno je.

Naprotiv, takvo opadanje seksualne želje je toplo pozdravljeno od Pravoslavnih Hrišćana u godinama, kao božanska pomoć u pripremanju čovekovog života za odlazak iz ovog života.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.