BALI U BEOGRADU: Srpkinja vodi indonežanski plesni studio "Bidadari"

Foto: Promo foto/plesni studio "Bidadari"

Bidadari plesna grupa

 

Kada je 2014. pokrenula indonežanski plesni studio "Bidadari" u Beogradu, osnovna misija instruktorke plesa Ivane Ašković bila je da upozna javnost u Beogradu i Srbiji s dalekom i kulturno prebogatom zemljom, koja je ovde bila relativno nepoznata kako u akademskim, tako i u umetničkim krugovima.

 

- Samo ovladavanje plesnim jezicima Indonezije od strane devojaka iz Srbije tada je bilo veliki uspeh. U međuvremenu, nakon 13 godina rada, ta početna misija se razvijala uporedo s većim interesovanjem devojaka iz Srbije za plesove kojima se bavimo i kulturu Balija i Indonezije uopšte. Posle izvesnog vremena postalo nam je važno da članice grupe Bidadari ne budu samo promoterke jedne daleke i egzotične kulture već i predstavnici kulturnih, spiritualnih, metafizičkih i društvenih vrednosti - kaže instruktorka Ivana Ašković za Srpski telegraf.

Folklor i dvor

Plesovi koji se rade u studiju su raznovrsni: sa Balija, sa zapadne i istočne Jave i sa Sumatre. Sumatranski plesovi su više folklorni, oni su lakši i bolje komuniciraju s publikom u odnosu na dvorske plesove Balija i Jave, koji su ponekad hermetički, ali ih zato karakteriše rafinisani pokret dvorske umetnosti, a budući da su zasnovani na mitologiji, daleko su bogatiji značenjem.

- Najteži su plesovi sa Balija, ima ih više od 20. Odlazim u Indoneziju dva puta godišnje i stalno donosim nove i zanimljive koreografije - dodaje instruktorka i ističe da je glavni motiv za pristupanje grupi radoznalost i želja za novim nesvakidašnjim pokretima.

- Znatiželjne su da vide neobične pokrete i ekspresije, egzotične kostime, daleku zemlju koja krije mnogo tajni, mnogo obećanja. Kada neko kontaktira sa mnom sa željom da nam se pridruži, moj savet je obično da dođe na jednu probu i da vidi da li je fizički u stanju da nas prati. Tu jedan deo njih odustaje, jer ovaj rad zahteva istrajnost, upornost, posvećenost i disciplinu. Mislim da Indonezija promeni svakoga ko bar malo zagrebe tu kulturu ispod površine - kaže instruktorka.

U početku je sve igra i forma. Prvi koraci su da se usvoje fizički pokreti i da se navikne telo da se kreće u ritmu muzike koja je toliko strana zapadnjačkom uhu. Posle toga dolazi postepeno uranjanje u kulturu, upoznavanje sa značenjem plesova, likovima koji se predstavljaju na sceni, mitovima i verovanjima koji su iznedrili pojedine plesne oblike, tanana značenja pokreta, mimike i elemenata kostima. Sve to bogatstvo smisla i značenja angažuje devojke i fizički, i intelektualno, i emotivno.

Indonežanska stipendija

- Devojke upoznaju i prihvataju kulturu Indonezije postepeno, kroz plesove, naše razgovore o njima, video-snimke, knjige. Sledi želja da sve to upoznaju lično, da taj prebogati svet kulture, umetnosti i prirodnih lepota iskuse direktno i dožive svojim očima. Tada im pomažem da se prijave za neku od stipendija koju daje vlada Republike Indonezije. Mnoge članice plesnog studija "Bidadari", njih osam, provele su godinu ili više kao stipendisti i imale su prilike da mnogo toga nauče, a vratile su se izmenjene, inspirisane na jedan potpuno nov način - kaže Ivana Ašković.

Poziv za pristupanje plesnom studiju "Bidadari" obično je otvoren za sve mlade devojke, jer mladost i fizička izdržljivost su neophodni za neke od ovih plesova.

- Postoji još jedan kriterijum, nezvaničan, a bitan. "Bidadari" je jedna velika porodica i važno je da nove devojke dele slične vrednosti, da su osetljive na kulturne razlike, intelektualno radoznale, da cene prave vrednosti, jer baviti se tako delikatnim umetničkim izrazima bez svega toga nema mnogo smisla - navodi Ašković.