Stručnjaci savetuju kako da smanjite holesterol sprečite bolesti srca i krvnih sudova prirodnim putem

Statičan način života, nezdrava ishrana i loše životne navike, dovode do sve češćeg porasta vrednosti holesterola i triglicerida u krvi.Veliki broj ljudi je upoznat sa činjenicom da visok nivo holesterola dovodi do rizika od srčanih oboljenja ili moždanog udara. Iako je holesterol bitan za brojne procese u organizmu, porast lošeg LDL-holesterola u krvi nije dobar zato što organizam ne može da iskoristi više holesterola nego što mu je potrebno.

Kada se holesteol akumulira u arterijama koje vode do srca i mozga, postoji veliki potencijal za stvaranje ugrušaka (tromba). Rezultat toga je nedovoljno dopremanje krvi i kiseonika kroz sužene arterije do regije koje one prehranjuju, usled čega dolazi do razvoja kardiovaskularnih bolesti i rizika od srčanog i moždanog udara, objašnjavadr Julijana Ćupović.

Dobra vest je da se povišen holesterol može sprečiti i sniziti promenom načina života.

Stanovnici u zemljama oko Sredozemnog mora se vekovima oslanjaju na meditaransku ishranubogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom i maslinovim uljem. Ova ishrana bogata vlaknima, zdravim mastima i omega-3 masnim kiselinama se pokazala kao najefikasnija za smanjenje visokog holesterola. 

Foto: Shuttertock

 

Od namirnica životinjskog porekla najviše se preporučuje riba, dok je dozvoljena upotreba piletine i ćuretine. Morska riba sadrži omega-3 masne kiseline koje imaju povoljna dejstva na srce i krvne sudove jer između ostaloga usporavaju i sprečavaju rast arterosklerotskog plaka te smanjuju koncentraciju LDL-holesterola i triglicerida u krvi. Omega-3 masne kiseline možete pronaći i u orasima, bademima, lešnicima koji mogu biti odlična zamena za industrijske grickalice.

Konzumacija bobičastogvoća, kruški, zelenoog lisnatog povrća kao i povrća iz porodice kupusa, zatim rotkvica, đumbira i kurkume pokazale su delotvorno dejstvo na smanjenje povišenog holesetrola.

Fizička aktivnost bar 150 minuta nedeljno pomaže u regulisanju telesne mase, poboljšanju raspoloženja, smanjenju lošeg i povećanju dobrog holesterola.

Cilj korektivnih mera je da doprinesemo smanjenju rizika za nastanak povišenog nivoa masnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, bolesti srca i krvnih sudova, pre svega nastanak angine pektoris, srčanog i moždanog udara.

Crvenim pirinčem protiv povišenog holesterola

Kod većine osoba, blago povišeni holesterol može da se dovede u ganice referentnih vrednosti sa korigovanom ishranom i unosom prirodnih sastojaka koji smanjuju njegov nivo. Preporučuje se unos sastojaka koji povoljno deluju na jačanje srčanog mišića, jačanje zida krvnih sudova i održavanju normalnog nivoa crvenih krvnih zrnaca, kaže dr Ćupović.

Namirnica koja je od davnina prepoznata da sadrži prirodne regulatore nivoa holesterola u krvi je crveni pirinač koji sadrži MONAKOLINK koji doprinosi održavanju normalnih vrednosti holesterola. Crveni fermentisani pirinač je tradicionalna hrana u mnogim azijskim zemljama i omiljeni sastojak za pripremu ribe, mesa, pa čak i pirinčanog vina. Korišćen je za poboljšanje varenja, kao i cirkulaciju krvi još od dinastije Ming. Crveni fermentisani pirinač se proizvodi fermentacijom belog pirinča i gljivice plesni Monascus purpureus iz koga se dobija ekstrakt vrlo bogat raznim oblicim aktivnih supstanci – matebolitima- koji su nazvani monakolini.

Foto: Fidem Pharm

 

MONAKOLINI — posebno monakolin K, deluje istim mehanizmom kao i sintetski statini, tako što blokira endogenu produkciju holesterola u jetri inhibicijom enzima, ključnog u procesu sinteze holesterola. 

Preparati sa ekstraktom crvenog pirinča u kliničkom radu sa pacijentima koji su imali povišene vrednosti holesterola, potvrdili su pozitivne efekte na regulaciju lipidnog statusa u dužem vremenskom periodu, navodi dr Ćupović.

Ključni nalazi studije

U jednoj studiji obavljenoj u Nemačkoj na 142 ispitanika koji nisu lečeni statinom sa hiperholesterolemijom (LDL-C ≥ 4,14 ≤ 5,69 mmol/L) izvršeno je testiranje suplementa sa 3g monakolina k (iz fermentisanog crvenog pirinča) i 200 mg folne kiseline.

Ukupno 51% učesnika lečenih monakolinom k postiglo je preporučenu granicu LDL-C <4,14 mmol/L, a 26% je dostiglo granični nivo homocisteina <10 mmol/L. U placebo grupi nisu zabeležene značajne promene. Ostali parametri su ostali nepromenjeni i nisu primećene intolerancije ili ozbiljni neželjeni događaji, navodi naša sagovornica.

Nekoliko interventnih studija pokazalo je da fermentisani crveni pirinač koji sadrži 5 do 10 mg monakolina K snižava povišene nivoe LDL-C za oko 22% do 27%.

Zaključeno je da Monakolin K iz crvenog pirinča dovodi do značajnog smanjenja ukupnog holesterola i lošeg-LDL holesterola i triglicerida. Ekstrakt crvenog pirinča je delotvorna i sigurna opcija kod pacijenata koj ne podnose statine.

Monakolin K se može kombinovati sa različitim dijetetskim suplementima kao što je koenzim Q10 koji ima pozitivan uticaj na poremećaje srčanog ritma – aritmije, smanjenje rizika od razvoja i posledica angine pektoris i infarkta, smanjenje rizika kod operacija na srcu (bajpas, srčani zalisci), zatim Vitamin B12 i folna kiselina. Folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 i B6 kontroliše nivo homocisteina u krvi. Dokazano je da povećan nivo homocisteina doprinosi razvoju bolesti srca i krvnih sudova. Vitamin B6 je potreban i za usvajanje vitamina B12, kao i za stvaranje crvenih krvnih ćelija.

BONUS VIDEO: