GRIP SE JAVLJA U ZIMSKIM MESECIMA A KORONA TRAJE TOKOM CELE GODINE: Doktorka objašnjava kako razlikovati simptove ova dva virusa

Autor: Republika

Lifestyle

30.10.2021

13:56

Hladnije vreme, a posebno nagle promene vremena idealna su podloga za stvaranje virusa i bakterija. U susednoj Hrvatskoj, kako je saopštio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti u toj zemlji, cirkulacija gripa već je prešla sezonski prag, što je neobično rano.

Photo by cottonbro from Pexels

Grip se javlja u zimskim mesecima, a korona tokom cele godine, ilustracija

S tim u vezi epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa izjavio je za Blic da imamo indirektne pokazatelje da je on stigao i kod nas.

Virus gripa se obično javlja u ovo doba godine, a s obzirom da je pandemija korona virusa i dalje aktuelna i da, kako se pokazalo, nema sezonu, pitanje je kako razlikovati jedan od drugog.

- Virus influence (gripa), pokazuje sezonski karakter, najčešće se javlja u zimskim mesecima, dok su infekcije korona virusom, pokazalo se, prisutne tokom cele godine - kaže za Telegraf Smiljana Mandić, lekar opšte prakse.

Na pitanje kako razlikovati jedan od drugog, doktorka kaže da pre svega nije isti period inkubacije.

- Grip (influenca) ima kratku inkubaciju, uglavnom od 24 do 48 sati, a korona ima inkubaciju obično od pet do sedam dana, mada se može desiti i 14 dana, a u nekim slučajevima i duže. Veoma je važna epidemiološka anamneza, u smislu rizičnih kontakta u kolektivima ili u okviru porodice - objašnjava Mandić.

- Kada u populaciji cirkulišu oba virusa, nije lako napraviti razliku, o kojoj se virusnoj infekciji radi. I kod gripa i kod korone se javlja povišena telesna temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima, glavobolja, upaljeno grlo, zapušen nos - kaže doktorka.

Međutim, glavne razlike su pojava kratkog daha i gubitak čula mirisa i ukusa.

- Kod gripa nema pojave kratkog daha, gubitka čula mirisa i ukusa i dijareje, sem kod dece - navodi dr Mandić.

Ona navodi i da simptomi gripa počinju naglo, sa jako izraženim tegobama, ali da u daljem toku bolesti retko daju ozbiljnije komplikacije.

- Naravno, sem kod starijih pacijenata i hroničnih bolesnika kod kojih može doći do razvoja upale pluća, a u nekim slučajevima i do smrtnog ishoda - naglašava doktorka.

Simptomi korone su u početku obično blaži, a doktorka objašnjava kada dolazi do pogoršanja tegoba.

- U početku su to blaži simptomi, najčešće pet do sedam dana posle infekcije dolazi do pogoršanja tegoba, kod nekih pacijentata i do tzv. citokinske oluje, odnosno preteranog odgovora imunog sistema, što onda dovodi do ozbiljnijih komplikacija, teške obostrane upale pluća, otežanog disanja, pada saturacije kiseonika u krvi i pogoršanja opšteg stanja pacijenta, što zahteva hitnu hospitalizaciju - kaže dr Smiljana Mandić.

Zbog toga je, izričita je doktorka, veoma važno da se pacijenti sa potvrđenom kovid infekcijom (pozitivan antigenski ili PCR test) što pre jave lekaru, radi redovnog praćenja toka bolesti.

- Terapiju propisuje lekar, najčešće se započinje simptomatskom i polivitaminskom, a onda i druga dopunska terapija. Pacijentima se ne savetuje samoinicijativno uzimanje antibiotika i ostalih lekova koji nisu po protokolu za lečenje kovid infekcije - izričita je doktorka.

Ona naglašava da su pacijenti najčešće odgovorni prema svom zdravlju, ali i prema drugim ljudima i da bi trebalo da poštuju izolaciju i druge preventivne mere.

- Važno je naglasiti i objasniti da je najvažnija mera prevencije vakcinacija i protiv korone i protiv gripa. Korona je mulisistemska bolest, kod određenog broja pacijenata može ostaviti i trajne posledice, a nekad dovodi i do smrtnih ishoda - zaključuje dr Mandić.

Komentari (0)

Loading