D-DIMER: Šta predstavlja, zbog čega je bitan i kada i zašto su vrednosti povišene? (VIDEO)

Autor: Republika

Lifestyle

11.10.2021

11:28

Izraz koji smo bezbroj puta čuli od početka epidemije! Aktuelne okolnosti i opšte mišljenje da su vrednosti D-dimera usko vezane i za infekciju virusom SARS-CoV-2, uticale su na to da i skoro svaki običan čovek koristi ovaj pojam. Do pandemije, za njega su znali isključivo pacijenti koji imaju predispozicije ili neka razvijena tromboembolična stanja.

Profimedia, Pixabay

Vrednosti D-dimera usko su vezane za infekciju koronom, Ilustracija

Prilikom oštećenja ili povrede krvnog suda iz bilo kog razloga, nastaje krvarenje. Da bi se ono zaustavilo i krvni sud oporavio, dešava se niz vrlo kompleksnih reakcija.

Dva osnovna sastojka tog složenog procesa su trombociti i fibrin.

Trombociti (krvne pločice) se talože na mestu gde postoji oštećenje krvnog suda, dok fibrin stvara neku vrstu mreže koja učvršćuje trombocite. Na taj način se formira tromb koji sprečava krvarenje i omogućava krvnom sudu da se oporavi.

Istovremeno sa procesom zgrušavanja i nastanka tromba, aktivira se i proces njegovog razgrađivanja. Prilikom razgradnje tromba razlaže se ta fibrinska mreža i njeni delovi se oslobađaju u krvnom sudu.

D-dimer je jedan od tih proteinskih fragmenata konačne razgradnje krvnog ugruška.

Normalan ili "negativan" rezultat D-dimera (nivo D-dimera je ispod referentne vrednosti) znači da testirana osoba nema akutno stanje ili bolest koja uzrokuje  stvaranje i raspad ugrušaka.

Povišene vrednosti D-dimera, ukazuje na to da je došlo  do značajnog stvaranja i raspada krvnog ugruška (tromba) u organizmu.

Vrednosti D-dimera mogu biti povećane i u sledećim bolestima i stanjima: kod postojanja različitih infekcija, kod dugo ležećih pacijenata, posle povreda ili operacija, bolesti jetre, maligniteta, šloga, u trudnoći  i  kod nekih urođenih poremećaja koagulacije krvi kao što je trombofilija.

Normalne vrednosti D-dimera zavise i od godina pacijenta, pa tako osobe sa preko 50 godina imaju više granične brojeve  od referentnih vrednosti za mlađe osobe.

Za mlađe od 50 godina: 0,5 ili 500

60 godina: 0,6 ili 600

70 godina: 0,7 ili 700,

80 godina: 0,8 ili 800

Odsustvo povišenih vrednosti D-dimera isključuje trombozu!

Porast D-dimera je pre svega bitan u ovim stanjima:

  • Tromboza dubokih vena
  • Plućna embolija,
  • Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK).

Plućna embolija i diseminovana intervaskularna koagulacija /DIK/, spadaju u urgentna stanja i zahtevaju lečenje u jedinicama  intenzivne nege.

TROMBOZA DUBOKIH VENA je patološki proces koji zahvata vene koje se nalaze duboko u tkivima esktremiteta tzv. duboke  vene. Tromboza u dubokom venskom sistemu se manifestuje naglim otokom noge, bolom, bledom ili crvenom zategnutom kožom.

Tromboza u površnom venskom sistemu je zapaljenje svih slojeva venskog zida i okolnog tkiva, a najčešće se  manifestuje  bolom i crvenilom u predelu trombozirane vene, nekada i uz povišenu telesnu temperaturu.

I jedna i druga tromboza mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što je plućna tromboembolija.

Zašto se povećava vrednost D-DIMERA kod kovid pacijenata i šta preduzeti?

pexels.com

Vađenje krvi, Ilustracija

Covid 19, bolest izazvana virusom SARS-CoV 2, je multisistemka bolest koja napada gotovo sve organe, a posebno oštećuje krvne sudove i ozbiljno narušava komlikovani koagulacioni mehanizam. Dovodi do prekomernog zgrušavanja - prekomerno zgrušavanje krvi sa začepljenjem najfinijih plućnih krvnih sudova i specifično stvaranje novih krvnih sudova. Ove promene su karakteristične i prvi put opisane promene pluća kod kovida-19. Te promene se suštinski razlikuju od sličnih teških plućnih infekcija izazvanih virusom gripa.

Dosadašnje studije su pokazale da postoji četiri puta veća smrtnost, a dva puta veći rizik za razvijanje teže kliničke slike kod pacijenata sa povišenim D dimerom. Zato je, kod ovih pacijenata,neophodno uvesti terapiju antikoagulansima (lekovi  koji sprečavaju nastajanje tromba).

Dužina trajanja antikoagulantne terapije kod pacijenata lečenih od Covida 19 nije strogo definisina, već zavisi od kliničke sike, radiološkog nalaza na plućima, nalaza ultrazvuka srca, doplera krvnih sudova, posebno donjih ekstremiteta.

Poslednjih godina su i kod nas dostupne savremene verzije antikoagulantnih lekova. Ti lekovi ne zahtevaju česte laboratorijske kontrole, kao kod lekova starije generacije. U zavisnosti od uzroka povišenih vrednosti D dimera, vrši se doziranje antikoagulantne terapije i odredjuje da li će se davati parenteralnim putem ili putem peroralne terapije i koliko dugo.

Treba imati u vidu da se kod postkovid sindroma, u dužem vremenskom periodu održava ili povremeno povećava vrednost D - dimera, za sada još uvek iz nedovoljno poznatih razloga. U takvim situacijama potrebno je da se antikoagulanta terapija uzima dovoljno dugo i u terapijske i u profilaktičke svrhe, navodi Life magazin.

Komentari (0)

Loading