UNAPREDITE PSIHIČKO ZDRAVLJE pomoću MUZIKE

Autor: Marija Stanić

Lifestyle

17.09.2021

14:50

Melodija i zvukovi imaju terapijsko dejstvo na ljudsku psihu, mogu da umire i relaksiraju osobu, ali i pomognu u lečenju psihičkih tegoba i ostvarivanju blagostanja.

pixabay.com

Muzika leči mnoge boljke

Nije tajna da naše raspoloženje može mnogo da zavisi od muzike koju slušamo. Dovoljno je da na radiju zasvira neka poznata melodija koja nam prija, pa da se u trenutku osetimo bolje.

Muzika zaista ima terapijsko dejstvo na ljudsku psihu, može da umiri i relaksira osobu, ali i da pomogne u lečenju psihičkih tegoba i ostvarivanju blagostanja. Drugim rečima, muzika leči dušu i onih koji je stvaraju i onih koji je slušaju, dok savremena psihijatrija uspešno koristi njene lekovite potencijale.

SVI SU ISKONSKI MUZIKALNI

Smatra se da prvi oblici muzike datiraju iz vremena kada među ljudima nije bila razvijena verbalna komunikacija. Uporedo s razvojem muzike, čovek je postao svestan isceliteljske moći koju ona ima na psihu.

Neke varijante muzikoterapije sprovodile su se još u egipatskim hramovima, bila je priznata od starogrčkih filozofa, a Hipokrat je koristio muziku za lečenje mentalnih bolesti. Savremena muzikoterapija, kao naučna disciplina, razvija se tek sredinom 20 veka i polazi od naučne pretpostavke da su sve osobe iskonski muzikalne.

POMAŽE BEBAMA I STARIJIMA

Muzikoterapija se pokazala delotvornom u lečenju Alchajmerove bolesti, demencije, autizma, tretmanu razvojnih poremećaja kod dece i kao dopunska terapija u lečenju invalida i osoba s posebnim potrebama.

Primenjuje se, takođe, u radu s prevremeno rođenim bebama, ali i osobama na samrti. Kod zdravih osoba muzikoterapija može biti od koristi u cilju povećanja efikasnosti, podsticanju duhovnog razvoja i prevenciji bolesti.

 

 

Bilo da je grupna ili individualna, seansa muzikoterapije uobičajeno traje od 50 do 55 minuta. Sadržaj na kome terapeut i pacijent ili grupa njih rade treba da bude podsticajan i motivišući, struktura seanse jasna i čvrsta, a sve muzičke aktivnosti nedvosmisleno u funkciji ostvarivanja terapijskih ciljeva.

Muzikoterapija u Srbiji

Muzikoterapija u Srbiji se prvi put pominje u knjizi dr Petra Stankovića "Božanstvena medicina" iz 1945, dok se pravim začetnikom ove psihijatrijske discipline smatra dr Ranka Radulović, jedan od osnivača Udruženja muzikoterapeuta Srbije, koja se proslavila i u svetu po dvema novim tehnikama koje je uvela u muzikoterapiju. U pitanju su analitičko slušanje muzike, koje se koristi u lečenju svih vrsta psihijatrijskih i psihosomatskih problema, kao i integrativna muzikoterapija, koja se primenjuje u lečenju dece s posebnim potrebama.

Oblici muzikoterapije

Aktivna muzikoterapija

Primenjuje se kod osoba kod kojih je verbalna komunikacija otežana ili onemogućena, pa je muzikoterapeut i pacijent postižu pomoću glasa i muzičkih instrumenta. U aktivnoj terapiji pacijent i terapeut u kontrolisanim uslovima stvaraju muziku, improvizujući na različitim instrumentima.

Receptivna muzikoterapija

Ova vrsta muzikoterapije koristi se u situacijama u kojima pacijent nije u stanju da se izrazi svirajući ili pevajući. Pogodna je za terapiju prevremeno rođenih beba, palijativnih pacijenata, kao i onih koji su u stanju budne kome. Tokom receptivne terapije muzikoterapeut, rukovođen sopstvenom intuicijom, određuje vrstu muzike, u zavisnosti od pacijenta.

 

 

 

Komentari (0)

Loading