Astmatičari, pobedite strah od planinarenja u samo nekoliko koraka: Nadmorska visina ne može vam ništa!

Foto: Republika

Pešačenje kroz šume Kolubarskog okruga, 23 kilometara udaljeni od Valjeva

Kao astmatičar od druge godine života, ne pamtim koliko puta sam bila u bolnici, te idi na more, idi na selo, maži koziju mast na pluća, pij rtanjski čaj - dok ti ne izađe na nos i sve tako u krug.

Međutim, kada sam već došla do nekog doba kada mogu već koliko toliko da vodim računa o sebi (ipak majka zna najbolje), dala sam sebi slobodu da odem na planinarenje - iako mi je rečeno da je put dug, da mi oštar vazduh smeta, da ponesem pumpicu i da ću to teško prevaliti.

 

 

Naravno, ništa od ovog nije bilo. Stigla sam treća na vrh Magleša visokog 1.039 metara. Sad biste verovatno rekli "u jaka ti visina", ali za nekog ko nije fizički aktivan, a s druge strane zaplašen, ma bre ovo je velika stvar za nas astmatičare!

Simptomi i lečenje astme Bronhijalna astma podrazumeva hroničnu upalu (inflamaciju) disajnih puteva koja dovodi do suženja disajnih puteva i tegoba u vidu sviranja u grudima (vizinga), otežanog disanja, osećaja nedostatka vazduha, kašlja, iskašljavanja itd. Foto: Promo foto SIMPTOMI Sviranje u grudima (vizing) Otežano disajne Osećaj nedostatka vazduha Kašalj Iskašljavanje Lupanje srca Neprijatnost u grudima Nevestica Slabost LEČENJE Prestanak pušenja Lečenje pridruženih bolesti kao što je gastroezofagealna refluksna bolest i alergijski rinits Redovno sezonsko vakcinisanje protiv virusa gripa Smanjenje telesne masne kod gojaznih osoba Redovna fizička aktivnost, najbolje plivanje

Kako sam zapravo stigla do toga da se učlanim u planinarsko udruženje, odem i kupim opremu na popustu i sednem u kombi do Valjeva gde se Malgeš i nalazi? Lako! Naterala me je starija sestra, za koju apsolutno ne postoje izgovori ni za šta na svetu, njena parola je: "možeš, ne se*i".

Sa planinarskim udruženjem i grupom neviđeno zabavnih žena krenuli smo sa Novog Beograda u 6.00 ujutru u nedelju, pravac Valjevo!

 

 

Stigli smo do manasti Lelić, gde smo se zgranuli brojem ljudi koji nedeljom odlaze u crkvu, a nije Božić i ne pali se badnjak! Bravo ljudi!

Od manastira, nekih 45 minuta vožnje kroz gustu šumu došli smo do naše stazeodakle smo peške krenuli do vrha Maglaš.

Prirodni lekovi u borbi sa astmom Šta smo sve mama, baba i ja probale od narodne medicine, a pomoglo mi je da iskašljavam sve što mi se zalepilo za pluća: Rtanjski čaj - iako mi je izašao na nos, stvarno razgrađuje sekret i nije gadan za piće Sokobanja - Termalni izvori, klima, voda - drugarica se spasila, što naš narod kaže i sidu leči, ako imate finansijske mogućnosti i možete sebi i detetu da pomognete, onda je ova lokacija broj 1. Foto: pixabay.com Koziji loj - To je kao mast od svinje, samo mnogo groznije, ali je ubica šlajma Inhalacije bosiljkom - Biljka koja sinuse preporodi - šerpa vrele vode, bosiljak, preko glave peškir i diši! Šerbet - karamelizuješ šećer i preliješ vodom, druga varijanta je da se u već napravljeni šerbet doda iseckana glavica crnog luka i sačekaš 5, 6 minuta da vri

Iskusni planinar i odličan vodič Sale bio je presrećan što je počeo sneg, dok se nas dvadesetak samo blago teleće pogledalo, jer smo već videli kako nas sneg zatrpava u šumi gde nema žive duše.

Međutim, sneg je dao potpuni doživljaj našoj maloj avanturi od 14,5 kilometara, tako da smo imali sreće što je padao!

Da nam put zabiberi, znao je drugi vodič Pera, koji nas je vodio kroz kozije staze i za to mu hvala! Priroda mnogo drugačije izgleda kada u nju zađete dublje, kroz trnje, granje i slomljena stabla usled nevremena, o vazduhu nemam šta da kažem osim da u svom životu nisam osetila da mi u pluća bukvalno ulazi kiseonik - kao da ga neko ubrizgava!

Magleš je bio osvojen, krenuli smo dalje kroz kolubarska sela. Kuće su bile napuštene, štale prazne, gotovo u svakom dvorištu se nalazila grobnica domaćina, pa pretpostavimo da je u ovom kraju i bio običaj da se pokojnici sahranjuju na svom imanju.

Astronauti VS baka Usput smo sreli samo jednu baku i susret je bio presmešan. Naime, žena je verovatno izašla da se prošeta u džemperku, opankama i marami, dok smo mi sa druge strane svi bili obučeni kao kosmonauti: rančevi, kabanice, čizme, skijaške jakne, u najmanju ruku kao da će smak sveta, ali baka naravno nije prevrnula očima, a mislim i da nas nije ni konstatovala, jer ona stvarno im preča posla.

Put smo završili oko 5 popodne, zadovoljni i nasmejani. Po povratku u Beograd pitala sam Peru vodiča da li ljudi sa plućnim bolestima treba da se plaše planinarenja i odustaju u startu od ovakve aktivnosti koja hrani i dušu i telo, rekao mi je sledeće:

Ne može tebi nadmorska visina ništa! Astmatičari imaju problem sa kvalitetom vazduha, a ne sa visinom. Ako ćeš da se penješ preko 3.000 metara kao i za sve zdrave ljude važi pravilo da moraju da prođu test izdržljivosti u suprotnom, na tako velikim visinama voda se skuplja u mozgu i plućima i može da dođe do smrtnog ishoda.

 

 

I stvarno mi nije bilo ništa, nisam se zadihala da ne mogu da dođem do daha kao što mi se to dešava kad se penjem uz Balkansku ulicu, nisam se zakašljala, nos mi se otpušio i mogla sam da dišem punim plućima, bez ikakvih smetnji. Naravno, sutradan sam dobila upalu svakog mišića na telu, ali mojoj sreći nije bilo kraja.

Dakle, dozvolite sebi da probate nešto novo, ma koliko godina imali, najstariji u našoj grupi je imao 71. godinu, čovek kao pčelica! Vodite svoju decu u prirodu, učlanite se zajedno u planinarsko društvo za to vam treba 800 dinara, ne dajte da vas bolest i godine sputavaju za ovako nešto, jer ako propustite druženje sa prirodom stvarno ste propustili mnogo u životu!