KAKO SE RUSI BORE S ALERGIJOM: Da li ste preosetljivi na hranu?

Foto: pixabay.com

Alergija i imunitet su tesno povezani

Nutritivna alergija, odnosno alergija na hranu, specifičan je tip neželjene reakcije koja nastaje kada alergen (hrana ili neki sastojak hrane) hiperstimuliše odgovor imunog sistema kod osoba preosetljivih na neku namirnicu.

Usled toga se produkuje veća količina odbrambenih antitela imunog sistema, posle čega nutritivna alergijska reakcija na hranu počinje kao otok usana, zatim se širi na probavni sistem, na kožu, disajni i kardiovaskularni sistem. Od ovih alergija Rusi se štite korišćenjem nevena, đumbira, celera, zatim heljde, meda i sličnih namirnica u ishrani.

REAKCIJA 

- Alergija na hranu može biti nasledna i važno je razlikovati je od intolerancije na neke namirnice. Postoje i stečene alergije, a da li će se javiti, zavisi od imunog sistema. Često ljudi i ne znaju da su alergični na sadržaj nekog industrijskog proizvoda, pa je najbolje testirati se u zvaničnim institucijama. Postoje privremene i trajne alergije, a za njih se koriste lekovi koji podižu imuno sistem i ublažavaju simptome. Podrazumeva se da se iz ishrane izbace proizvodi koji izazivaju alergijsku reakciju - kaže Branka Mirković, nutricionista.

Simptomi alergije na hranu obično se razvijaju nekoliko minuta ili sati nakon uzimanja sporne hrane, a mogu da variraju od blagih do ozbiljnih. Ispoljavaju se u zavisnosti od tkiva u kojem dođe do oslobađanja histamina. Prvi simptomi javljaju se uvek u onom sistemu koji je bio prvi u kontaktu sa hranom, pa tako nutritivna alergijska reakcija uvek počinje kao otok usana, zatim se širi na probavni sistem, kožu, disajni i kardiovaskularni sistem.

INTOLERANCIJA NA GLUTEN

Problem je što se alergija na hranu često meša sa intolerancijom. Alergija je jaka, ali trenutna reakcija i suštinski je razlika u tome što alergija predstavlja reakciju imunog sistema. Intolerancija na laktozu, šećer, na primer koji se nalazi u mleku, nastaje kada nema enzima laktaze, koji u sluzokoži creva razgrađuje laktozu. Intolerancija na gluten, odnosno protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, naziva se gluteinska enteropatija. Povezana je sa celijaklijom, bolešću nastalom usled trajnog oštećenja tankog creva.

Kako se dijagnostikuje

Alergija na hranu dokazuje se kožnim testom, određivanjem nivoa IgE antitela u krvi pacijenta ili provokacijskim testom, gde se prema određenom protokolu pacijentu daju namirnice za koje se sumnja da izazivaju alergiju, pa se prati mogući nastanak alergijskih simptoma. Prvi put kada je

organizam izložen alergenu iz hrane imuni sistem stvara antitela na taj alergen i tada se ne ispoljavaju simptomi alergije. Pri prvom sledećem kontaktu, odnosno prilikom ponovnog unosa te hrane, odnosno alergena, dolazi do tipične alergijske reakcije: oslobađa se histamin odgovoran za simptome koji se tom prilikom javljaju. Osim u alergijskim reakcijama, histamin ima važnu ulogu u svim reakcijama zapaljenja, u sekreciji želudačne kiseline, a funkcioniše i kao neurotransmiter u mozgu.

Kako lečiti nutritivne alergije

Najbolji način lečenja alergije na hranu je izbegavanje konzumiranja alergogenih namirnica. Kod blažih oblika neželjena reakcija može se prekinuti upotrebom antihistaminika, odnosno lekova koji blokiraju oslobođeni histamin, kao što su loratadin, desloratadin, cetirizin i sl. Kod težih oblika alergijske reakcije, uključujući i anafilaktički šok, važno je što pre se obratiti lekaru radi hitne primene adekvatne terapije koja podrazumeva primanje adrenalina (kako bi se proširili bronhijalni putevi), kortikosteroida (koji sprečava dalje oslobađanje histamina) i, naravno, antihistaminika (koji vezuje oslobođeni histamin). Onima koji su iskusili teži oblik reakcije na određenu hranu savetuje se da izbegavaju slične namirnice jer bi i one mogle aktivirati istu alergijsku reakciju. Dakle, ako ste ikada burno reagovali jedući na primer škampe, testiranjem možete otkriti da ste alergični i na druge školjke, krabe, jastoge i rakove. Ova pojava naziva se unakrsna reaktivnost.

Izbegavajte natrijum-glutamatie i sulfite

Aditivi u hrani natrijum-glutamat (MSG) i sulfiti dodaju se hrani da se poboljša ukus, boja i da bi se sprečio rast mikroorganizama. Neprijatni simptomi unosa velike količine MSG su toplina, glavobolja, nelagodnost u grudima. Sulfiti mogu izazvati probleme sa disanjem kod asmatičara. Inače, rizik od razvoja alergije na hranu veći je kod osoba koje već imaju druga alergijska oboljenja, kao astmu, alergijski rinitis ili ekcem. Najčešće su u dečjem uzrastu.