Neobično iskustvo našeg kuvara u Norveškoj

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Sve je počelo kada je posetio prijateljicu koja je živela i radila u planinskom hotelu "Hytta" u Norveškoj dolini Haling. Hytta se nalazi u nenaseljenom mestu, skrivena iza ostalih vrhova, u netaknutoj prirodi i samim tim predstavlja izazov jer se do njega može doći samo jednim delom puta vozilom, a do same "Hytte" može se doći samo gliserom preko ogromnog jezera kojim je okružena ili pešačkim planinskim stazama poznatim samo lokalnom stanovništvu i planinarima, piše sajt norveške ambasade u Srbiji norway.no.

Nenad je tako počeo da radi kao kuvar u tom ušuškanom hotelu gde se hrana priprema na način na koji se spremala pre više od 200 godina.

- Hytta ima svoju mini elektranu, nema dometa signala mobilnih telefona, nema Interneta, ima svoju farmu životinja gde sve životinje slobodno šetaju i hrane na planinskim pašnjacima (svinje, koze, kokoške, krave…). Za brigu o životinjama je bila zadužena jedna gospođa koja je vodila farmu. Ujutru kada se krave vrate sa pašnjaka stiže domaće sveže pomuzeno kravlje mleko, jogurt, sirevi, domaći puter, i nadaleko čuvena domaća pavlaka koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet - kaže Nenad.

Priznaje da je najveći izazov bio adaptirati se i vratiti u vreme i doba kada se tradicionalno radio ceo proces pripremanja hrane, dopremanja namirnica i služenja.

- Kuvati uz sveću i bez struje i koristiti struju koja je na raspolaganju samo osam sati, gde je naravno i apsolutno krajnji cilj da svaki gost bude zadovoljan i nasmejan, punog stomaka ode srećan i opet se vrati.

Međutim, celokupno iskustvo je bilo sjajno, kako kaže, jer je naučio i druge tehnike spremanja i stvaranja namirnica od sireva i mlečnih proizvoda do same nege životinja. "Hytta" je imala i svoju sušaru za dimljenje ribe, mesa i sireva. U okolini se nalazi jezero koje je bogato planinskom pastrmkom koja se dimila u sušarama ili fermentisala.

U ovom hotelu se tako za doručak uglavnom sprema kisela riba, kavijar, dimljeno meso, sirevi, povrće i salate.

- Što se tiče glavnih jela za ručak ili večeru, tu postoji takođe ogroman broj specijaliteta i jela od mesa - pečenje, stekovi, šnicle, kobasice, kuvana jela, razni potaži i supe, tako da u tom delu kuhinja jako podseća i ima dosta sličnost sa srpskom.

Skandinavske zemlje, a posebno Norveška, vode računa o održivom razvoju i očuvanju prirode i koriste svoje proizvode i prave svoje specijalitete iz nacionalne kuhinje.

- Jedan od primera takođe je i restoran Maaemo u Oslu koji važi za jedan od najboljih restorana na svetu i nalazi se u Mišelinovom vodiču, gde se na jelovniku koji je sezonski nalaze uglavnom domaća norveška tradicionalna jela. Ista ta jela možete da probate na tradicionalni način u većini Hytta širom Norveške - ističe Nenad.

Beogradskog kuvara su životni planovi trenutno vratili u Srbiju, ali utisci iz Norveške su toliko snažni da se nada da će ih u nekom trenutku obnoviti.