OPREZNO S JAGODAMA: Primamljive i zdrave, ipak nose potencijalni alergen

Foto: Republika

Veoma retko simptomi alergije na jagode mogu da se ispolje i vrlo brzo i burno

Jagode spadaju u jedno od najomiljenijih vrsta voća, međutim, alergija na jagode je relativno česta pojava, naročito kod dece. Ma koliko da su primamljive i zdrave, jagode u sebi ipak nose potencijalni alergen. Zbog toga, maloj deci jagode u početku treba davati u malim količinama, pa tek kada se ustanovi da ih podnose bez ikakvih problema, može se nastaviti sa većim količinama. Što se tiče odraslih osoba, one su taj test uglavnom već odavno prošle, tako da je kod njih rizik od izbijanja iznenadne alergije na jagode sveden na minimum, ali se ipak ne sme ni eliminisati kao mogućnost u slučaju pojave simptoma alegije.

ZAMENA ZA LEKOVE

Jagode se u kulinarstvu često koriste u poslasticama, a kao aromatski dodaci pojavljuju se u sladoledu, čokoladi i drugoj brzoj hrani. Ovaj antioksidans delotvoran je u borbi protiv raka, deluje preventivno protiv neurodegenerativnih oboljenja i smiruje upalne procese. Jagode služe kao dobra zamena za lekove kod nekih zdravstvenih stanja, ali je potreban povećan oprez roditelja dece kod koje su ranije uočeni simptomi. Kako biste izbegli alergijsku reakciju kod deteta, proverite sastojke jela kada jede van kuće, uvek nosite epinefrin, olovku za pružanje prve pomoći. U slučaju da vaše dete pojede jagodu i pojave se simptomi, koristite bele jagode kao alternativu i izbegavajte ostale vrste voća (kivi i ananas) na koje se može razviti alergija uzrokovana alergijom na jagode.

REAKCIJE OPASNE PO ŽIVOT

Veoma retko simptomi alergije na jagode mogu da se ispolje i vrlo brzo i burno (kao anafilaktička reakcija). Takva reakcija može biti i opasna po život, a obično se javlja svega nekoliko minuta nakon konzumacije jagoda. Prepoznaje se tako što izaziva oticanje takoreći svih delova tela. Opasnost je velika ukoliko dođe do oticanja dušnika jer tada izaziva gušenje. Ovakvo stanje zahteva hitnu lekarsku intervenciju.

Neželjene reakcije na hranu mogu biti alergijske (imunološki mehanizam) i nealergijske (reakcije nepodnošenja). Većina alergijskih reakcija su posredovane IgE antitelima. Manifestacije tih složenih mehanizama mogu biti sistemske reakcije, često opasne po život (anafilaksa), ili pak kožne reakcije (atopijski dermatitis i urtikarija). Respiratorne tegobe se manifestuju kao astma ili alergijski rinitis, dok grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja i opstipacija mogu biti simptomi gastroalergija. Reakcije nepodnošenja često prolaze neopaženo, poput peckanja jezika i svraba uglova usana.

LEKOVI

Kao privremeni lekovi koji ublažavaju svrab, otok, glavobolju ili curenje iz nosa koriste se antihistaminici u obliku krema, tableta ili losiona. Lekovi za ublažavanje osipa, svraba i otoka uključuju hidrokortizonske kreme, propisane kortikosteroidne losione i tople obloge koje umnogome smiruju zahvaćena područja.

U slučajevima pojave težih simptoma, kao što je anafilaktički šok, pacijent mora da primi injekciju adrenalina.

Faktori rizika

Pozitivna porodična anamneza

Dete koje nije dojeno

Atopijski dermatitis, ekcemi prisutni kod deteta do godinu dana

Česte epizode rinitisa, kašlja, upale uha, bronhitisa

Probavne smetnje koje se pojavljuju nakon određene hrane