"UBICA JE IMAO TEŽAK POREMEĆAJ LIČNOSTI!" Psihijatri otkrili nove detalje o Kristijanu koji je ubio tinejdžera Luku dok mu je dostavljao picu!

Nedavna tragedija u Drnišu ponovo je otvorila važnu diskusiju o tome kako se pravosudni sistem nosi s nasilnim počiniocima i mogućnostima njihove rehabilitacije. U trenutku kada se traže odgovori i odgovorni za propuste, stručnjaci ističu da velika većina osoba koje čine najteža krivična dela nije duševno bolesna, prenosi hrvatska Nova TV.

Nasilni počinioci često završavaju na psihijatrijskom veštačenju u bolnici Vrapče, gde će verovatno biti doveden i Kristijan Aleksić. Doktorka Nadica Buzina iz Klinike za psihijatriju Vrapče naglašava da su pacijenti u takvim ustanovama adekvatno zbrinuti.

- Studentima uvek govorim da je možda mnogo opasnije šetati napolju oko kafića nego biti u krugu naše bolnice jer su ovde pacijenti ipak zbrinuti - izjavila je Buzina.

Prema njenim rečima, samo oko deset odsto počinilaca teških krivičnih dela je duševno bolesno, dok ih ostali svesno čine. Aleksiću je dijagnostikovan težak trajni poremećaj ličnosti, ali je procenjen kao uračunljiv, zbog čega je kaznu služio u zatvoru. Za takve osobe, objašnjava doktorka, predviđena je mera bezbednosti lečenja unutar zatvorskog sistema.

Bio nasilan i u zatvoru

Aleksić je tokom boravka u zatvoru pokazivao nasilno ponašanje teško povredivši jednog zatvorenika i zabeleživši 30 disciplinskih prestupa. Direktor Uprave za zatvorski sistem Zvonimir Penić istakao je ograničenja u radu s takvim osobama.

- Nažalost, moram reći da je kod određenog broja osoba, zbog njihove psihopatološke strukture, ukorenjenih nasilnih obrazaca ponašanja i antisocijalnih ličnosti, promena veoma otežana. Neki od njih se teško menjaju - rekao je Penić.

Jedan od dodatnih problema predstavlja i nedostatak psihijatara u zatvorskim bolnicama.

- Nekada mi se čini da je to bilo mnogo bolje rešeno i da je zatvorska bolnica, u kojoj bi trebalo da se leče počinioci krivičnih dela s određenom merom bezbednosti, bila bolje opremljena kadrom - smatra Buzina.

Hrvatsko udruženje sudija upozorava na niz manjkavosti u sistemu i zahteva hitne promene. Ključni problem je što nakon odslužene kazne postoji samo trogodišnja mera zaštitnog nadzora, čak i za najteže osuđenike.

- Pravosuđe nema druge mogućnosti nadzora osuđenika nakon u potpunosti izdržane kazne zatvora, pa tako ni za najteža krivična dela - poručili su iz Udruženja sudija.

Psihijatri su ranije zahtevali izmene zakona koje bi omogućile produženje prinudnog lečenja za duševno bolesne počinioce, ali predlog nije prihvaćen.

- Tražili smo da, kada za to postoje opravdani razlozi, možemo zatražiti produženje prinudnog smeštaja. Međutim, to u zakonskoj proceduri nije naišlo na dobar odziv - pojasnila je Buzina.

Ministar pravde Damir Habijan najavio je oštrije kazne i nove mere.

- Da li je to doživotni zatvor, ne znam. Možemo da razmislimo. Da li su to, a sigurno jesu, mere koje bi takve osobe detektovale unutar sistema, ne samo pravosudnog, već i unutar sistema socijalne zaštite i zdravstva. Takve osobe moraju biti praćene - izjavio je Habijan.

Naglasio je da opasne osobe ne smeju da se izgube iz evidencije nakon izlaska na slobodu.

- Ne može se takva osoba izgubiti nakon 10 godina od izlaska iz zatvora, gde je odslužila kaznu za ubistvo mlade žene. Ta osoba mora sve vreme da bude na neki način pod nadzorom i to će biti jedna od mera koje ćemo predložiti - zaključio je ministar.

Ova situacija postavlja važna pitanja o stanju pravosudnog sistema i rehabilitaciji počinilaca, a stručnjaci upozoravaju da je potrebna ozbiljna reforma da bi se osigurala sigurnost društva.