VESNI BRATIĆ ODREĐEN PRITVOR DO 30 DANA! Ovo joj se stavlja na teret!

Viši sud u Podgorici saopštio je danas da je bivšoj ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić određen pritvor do 30 dana.

Kako je saopšteno, Bratić je pritvor određen zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke.

- Osumnjičenoj se stavlja na teret produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja. Protiv navedenog rešenja dozvoljena je žalba krivičnom vijeću ovog suda u roku od 24 časa od časa prijema rešenja - rekla je za Vijesti savetnica za odnose s javnošću Višeg suda, Ivana Vukmirović.

Dok je Bratić bila na saslušanju, ispred Višeg suda je održan skup podrške bivšoj ministarki.

Bratić je uhapšena juče u istrazi Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) zbog štete od najmanje 400.000 evra napravljene smenom više od 140 direktora vrtića, osnovnih i srednjih škola.

Ona je na funkciji ministarke bila nešto više od godinu dana, od 4. decembra 2020. godine do 4. februara 2022. godine, kada joj je izglasano nepoverenje.

U prvoj polovini mandata smenila je gotovo sve direktore škola u Crnoj Gori.

Njoj je juče nakon saslušanja u Specijalnom državnom tužilaštvu u Podgorici određeno zadržavanje, a njen pravni zastupnik advokat Mitar Šušić rekao je Vijestima da je Bratić negirala krivicu i da je saopštila da je direktore smjenjivala zakonito.

Ko je Vesna Bratić?

Vesna Bratić је crnogorska političarka i univerzitetska profesorka, najpoznatija kao bivša ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Crne Gore. Rođena je 25. maja 1977. godine u Trebinju, u tadašnjoj SFRJ, a kasnije je završila Filozofski fakultet u Nikšiću i doktorirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde se specijalizovala za američku književnost.

Bratić je ušla u politiku kao jedna od osnivača pokreta „Ne damo Crnu Goru“, koji je podržao sadašnjeg premijera Zdravka Krivokapića, i nakon parlamentarnih izbora 2020. postala je ministarka u njegovoj vladi. Tokom mandata smenila je veliki broj direktora škola širom Crne Gore, što je izazvalo žestoke polemike – vlasti su to branile kao depolitizaciju sistema, dok je opozicija tvrdila da se radilo o političkom revanšizmu i postavljanju ideološki podobnih kadrova