"HTEO JE DA PATIM I GLEDAM KAKO MI UBIJA SESTRU I OCA!" Potresna ispovest Merime koju je nevenčani suprug ranio u krvavom piru! (FOTO)

Josip Oršuš (40) je u decembru prošle godine ubio Vanesu Oršuš (28) i teško ranio svoju nevenčanu suprugu Merimu Kalanjoš (29). U nju je ispalio dva metka. Kako je Merima ispričala u potresnoj ispovesti za hrvatske medije, Oršuš je i ranije je bio nasilan.

- Sam Bog me je tog dana spasao, ni sama ne znam zašto. On je gledao da ubije sve moje, tako je rekao, da ja patim, a da mene ubije na kraju. Sigurna sam da je to planirao jer je i ranije pretio da će mi pobiti sve koje imam, da više neću imati nikoga - ovim rečima Merima započinje svoju bolnu ispovest za portal 24sata.

Mršava i iscrpljena, iz kreveta u roditeljskoj kući o tome nam govori Merima Kalanjoš (29), koju je 4. decembra 2025. iz poluautomatske puške u Sitnicama kod Murskog Središća ranio njen nevenčani suprug Josip Oršuš (40), a njenu trudnu sestru Vanesu Oršuš (28) ubio.

 

 

Od napada se još oporavlja i oporavljaće se najmanje godinu dana. Jedan metak pogodio ju je u leđa i oštetio joj jetru i žučnu kesu, a drugi hitac joj je smrskavao butnu kost. Dva puta joj je stalo srce. Oživljavali su je dva puta, prošla je operacije, bila u komi, prošla bol – i psihičku i fizičku... Fragment metka još je u njenoj nozi, nisu ga mogli izvaditi jer je kost previše smrskana. Ima šipke koje će morati da nosi sigurno osam meseci. Psihički oporavak trajaće i duže.

Telo će zaceliti, kaže Merima, za nekih godinu dana, ali strah i stres, kao i duševna bol zbog gubitka sestre, pratiće je ceo život.

– Nekoliko puta sam ga prijavljivala policiji, prvi put pre dve godine, i dala sam iskaz na sudu. Bilo je nekoliko prijava kada nisu ni zapisnik pravili. Poslednja je bila u julu 2025. Bila sam u sigurnoj kući oko tri nedelje. Ne mogu da kažem lokaciju, ali su me tamo zaista čuvali i hvala im na tome. Ipak, osećala sam da me traži, kao što je i ranije znao da me traži kada bih otišla. U petak sam od centra zatražila drugi smeštaj. Stavila sam karticu u mobilni telefon i videla ne znam koliko njegovih poziva, kao što je znao da zove kada bih otišla. Rekao mi je: "Imaš rok do ponedeljka da se vratiš". Vratila sam se, ne njemu nego ocu i bratu, da ne bi mojima naudilo, jer je uvek govorio da će ih sve pobiti – započinje svoju mučnu priču Merima.

Kako smo pisali, Josip Oršuš iz Piškorovca je dan pre stravičnog zločina, u sredu, 3. decembra, trebalo da se javi u zagrebački Remetinec na izdržavanje kazne zatvora od godinu dana, na koju je pravosnažno osuđen zbog krađe. Do porodične kuće Kalanjoševih došao je u četvrtak, 4. decembra.

– Javio se, rekao je, da vidi kako između nas nema pomirenja, ali je tražio da svi budu u kući, kao da se dogovore oko dece, da ipak ima neki telefonski kontakt s njima dok je u zatvoru. Oca je uveravao da ide u zatvor tek za mesec dana – priseća se Merima najstrašnijeg dana u životu, a u priču se uključuje njen otac Josip Kalanjoš (50).

Foto: shutterstock/Jure Divich, Goran Mehkek / Cropix / Profimedia, PU međimurska

– Smatrao sam da, ako oni ne mogu zajedno i ne mogu da se dogovore, ipak deca treba da imaju neki kontakt s ocem. On je rekao da ide deci po slatkiše u auto i uzeo ih za ruku kao da će povesti i njih. Međutim, ostavio ih je u spavaćoj sobi i vratio se s puškom – kaže nam Josip.

U tom trenutku u hodniku je bila Vanesa. Čim je Merima videla da se Oršuš vratio s puškom, znala je šta sledi.

– Zagrlila sam je i stala ispred njega i nje. Taj metak me je pogodio u leđa, primila sam ga za sestru. Odgurnula sam Vanesu i rekla joj da beži. Izašla je napolje, a on za njom. Čula sam još jedan pucanj napolju. Tada nisam znala, ali to je zapravo bio trenutak kada je Josip pucao Vanesi u glavu. Povikala sam ukućanima da beže, da se sakriju. Svi su uspeli negde da se sklone osim oca. On je uspeo da pobegne u sobu dok ga je Josip tražio u kupatilu. Otvorila sam mu prozor i podmetnula nogu da može da iskoči kroz prozor i pobegne. Tada me je pogodio u nogu, taj metak sam primila za oca. Još jednom je zapucao, a taj metak mi je prošao pored glave i probio vrata. Evo, ovde možete da vidite gde je moja glava bila – govori ova žena krhkog i slomljenog izgleda, ali neverovatno snažne volje.

Oršuš je zatim pobegao i do subote, 6. decembra, skrivao se u Sloveniji, gde je uhapšen, a potom izručen Hrvatskoj. Odmah su ga prevezli u varaždinski zatvor, jer mu je istražni sudija u međuvremenu odredio pritvor.

– Bio je protiv mojih jer su mi davali podršku. Napravio je kuću i hteo je da ja idem da živim tamo kod njega, a znala sam šta to znači. Tamo bih bila gotova, ne bih imala nikoga svog, nikoga kome bih mogla da se obratim za pomoć i zaštitu. To je hteo – da me odvoji od svih. Znao je da bude užasan prema meni, da me maltretira, a onda mi je pred drugima donosio cveće i poklone. Čak me je i otac pitao u čemu je problem, zašto ja ne mogu s njima. Bio je neverovatan manipulator i lažov. Mene je ostavio u životu da se patim, rekao je da ću liti suze i da nikada neću biti srećna... Sve sam iz straha trpela – otkriva šta je sve proživljavala.

Foto: Shutterstock

Kaže da ne voli pred drugima pokazivati koliko joj je teško. Izvana se smeje, a unutra plače i raspada se.

– Dolazio bi ovamo nenajavljen. Čim bi me pogledao, znala sam šta sledi, bežala sam od njega kroz prozor. Četiri puta sam ga prijavljivala. Policajci bi ga ispitali i pustili. Dok sam ja bila skrivena u sigurnoj kući s decom, on je slobodno hodao. To mi je strašno smetalo, zašto ga nisu zatvorili – pita se Merima, koja želi da njihova sudbina bude pouka drugim ženama.

– Da se ovakvo nešto više nikada nikome ne dogodi. Da se probude i shvate da nisu same i da ne moraju trpeti nasilje, da se maknu od nasilnika i da se Vanesina smrt ne zaboravi. Ovo je poruka i muškarcima – da budu podrška svojim kćerkama, sestrama, da im pomognu i zaštite ih, a ne da okreću glavu jer se muškarci često drže zajedno i štite međusobno, umesto da štite žene – odlučna je Merima. Dodaje da nikada neće prestati da se bori za svoju decu i svoju porodicu.

A boli ih još jedna nepravda.

Grad nije hteo da im refundira troškove sahrane!

Naime, nakon Vanesinog sahrane, njihov otac Josip Kalanjoš se obratio prvo Hrvatskom zavodu za socijalnu zaštitu, a zatim i Gradu Murskom Središću sa zahtevom za povrat troškova sahrane, koji iznose oko 900 evra.

– Odbili su me uz objašnjenje da sam u poslednja tri meseca imao veliki promet po računu. Radi se o 14.000 evra. Ne krijem to – krajem leta sam prodao staro gvožđe, ali sam sve uložio u obnovu kuće u kojoj živimo... Obnovili smo krov, sređivali centralno grejanje, kupatilo... Novac smo potrošili na majstore i materijal... Deca idu u školu, treba im knjige, odeća. Ja sam jedini u porodici koji ima neki prihod, a ovde nas živi još 11 članova. Niko nije mogao mesec dana unapred znati da će mi Vanesu ubiti, da ćemo imati sahranu, a da će Merima trebati celodnevnu pomoć – ogorčen je Kalanjoš.

Foto: Shutterstock/Pormezz

Nabrojao je situacije u kojima je Grad Mursko Središće pomagao ljudima u nevolji, i to čak kada su računi bili mnogo veći.

– Znam za najmanje tri slučaja u kojima je Grad pomogao i niko nije pitao za stanje računa niti koliki su prihodi. Meni je to drago, mislim da je ljudski pomoći i nije mi žao što su im pomogli. Ali kako se tad moglo, a sada ne može, i da li je to zato što smo mi Romi – pita se Kalanjoš.

Kontaktirali smo i gradonačelnika Murskog Središća, Dražena Srpka, i pitali ga zbog čega su odbili njihov zahtev.

– Ako ih je odbio Centar, koji ima sve podatke i koji je za to nadležan, ne znam na osnovu čega bi Grad mogao doneti drugačiju odluku. Mnogo mi je žao zbog tragedije koja ih je pogodila, zbog toga sam im išao izraziti saučešće i bio sam na sahrani, pozivao da se vrati oružje... Koliko romskih naselja znate da imaju kanalizaciju, optički internet, društveni dom vredan 800.000 evra... – nabrajao je gradonačelnik.

– Znači li to da ih je i Centar odbio zato što su Romi? – upitao je gradonačelnik.

Dodao je da, ako neko sada nema novca, nema nikakvih problema, da mogu trošak platiti i kasnije, kad budu imali.

– Mi ćemo to platiti na rate, niko neće ostati dužan, ali nas muči što za neke ima, a za nas nema – poručuje porodica Kalanjoš.

(24sata)

BONUS VIDEO